Српски сион

С тр . 734.

СРПСКИ сион

Нр. 25.

повседневних наиадении, мудро зашчишчати, а тшчетнајаже и убитачнаја за дом с мудростију избјегати, а во многих случаех монастири достојно представљати вједајут. Невјежество бо и неразумјение насгојатеља јест оглобление монастира, јемуже нредстоит, зане тое драгими новци пред мирскими надлежагестви извињатисја обичествует; хотја безчестие таковими невјежами на знатншаја званија во церкви какова сут званија настојателеј поставленими, чину и церкви наносимое ни сицевим драгопјеним извинениам в нињешчаја времена не заглаждаетсја. II. Сице избраним настојателем совершеное употребление порученаго права, сие јест таковују власт во нравлении дати. да им јако старјешинам домов, вси јеромонаси безусловное и безропотное објетом и нравилом моиашеским сходное послушапие отдајут тако, да в монастирје пе будет никаковија другија воли кромје пастојателскија. А да настојателскаја воља будет всегда таја, јаже и В. В. јест, сие јест, да настојатели иорученују себје власт на зло неупотребљајут, нуждно би негли било строгују инснекцију установити тако, да они и видјат всегда над собоју бдјашчее око В. В. и ошчишчујут зависимост своју от поручившаго им употреблениа нрава своего. Пренебрежение бо таковија инспекции от множае уже љет подало јест повода ко растроенију строгости не токмо монашешескија, но и јерархическија, и паденију благостојанија домов. Ш. Все оно јеже иод каковнм нибуд видом аки особшчина между јеромонахи сушчествует из монастиреј двигнути, и совершенују обшчежителност в них ввести, и тако бо јеромонаси не могут по правилом и објетом никаковија собствености имјети. А да би обшчежителност с.ија во живот ступити могла. нуждно би било по нокорном мњенију нашему : IV. Диурни јеромонахом от НЈекоего времене јежегодно на одјејанија и инија потребл даваемија, јакоже и раздјеление новцев в кутии церковнија надајушчих между братством двигнути, м нотребнаја

им из обшчија монастирскија хазни набављати, но да не би сие снабденија јеромонахов дјелом на отјагошчение паче било нежели на облечение, нуждно би негли било: У. Простоту во одјејанијах монашеских објетом монашеским сходноју ввести, качество сукна или материи за одјетание, унотребљаемија шешири и всјех нотре&них проиисати, и опредјелити, колико времене јединое одјело, колико шешир, колико сапоги и всја прочаја носити должни, мимо сего строго возбранити, да никто неусудитсја, ашче би от иниду благословенпм каковим нутем пјењазеј нолучил, одјејание сам себје, и от другаго качества развје нрописанаго куповати. Сим бо образом получајушче всја иотребнаја своја из обшчија хазни и неимушче ничего собственаго, навикнути будут јеромонаси на обшчежителност и чувством тоја водими взирати будут св. обитељ, в нејже живут, аки свој дом, икономију јеја, аки своју икономију, и сице охотњее приљежати будут о исполнении налагаемих им должностеј, зане всјаку.ју неприљежанием, или невниманием или невјерностију их принесенују тшчету и сами ошчушчати будут, од котирија ниње свободни сут, диурни своја аки наемници какова ни сут обстојателства дому, влекушче. Сими и сим подобним во власти В. В. стојашчими средствами могл би негли изгнан бити из монастире} ниње владјејушчи дух монашескому житију противни дјејствием коего монастири не токмо нропадајут, но паче гњев и вражду људеј прочих противу себе воздвизајут тако, да мнози несмотрјат на монастири аки на мјеста свјатаја, имже за одержание и сохрнпеиие православнија нашеја вјери наипаче благодарностију одолжени јесми, но смотрјат на ња аки на мјеста недостојнија члени содружества человјеческаго питајушчаја и храњашчија: а в мјесто того противнаго духа, могл би повратитисја свјагим сим мјестам древни дух монашества, аух свјатини, дух Христов, јемуже народ многија жертви благохотно нринесе, зданија, кули, крови иждивением своим воздрузив, и иними ирилоги церкви и свјати]а обители украсив.