Српски сион

сион

О тр . 733.

никаковаго њест. Администратор бо здјешни, человјек не точију крдњаго невјежесгва, но слабаго ума, ио болшеј части в келии затворен јест, во зерцаље созерцает лице свое, во ризи краснија облачитсја новседпевно тако, аки би во Виење, а ие во пустини жил, а јеромонаси слабосг сију на своју корист употребљајушче, хваљат јего љепоту и дивитсја јеговим ризам, и тјем получајут дозволение тако жити, јако человјеци неимушчи никаковија власти над собоју, јеже бо хошчут пити, пијут, јеже хошчуг творити, творјат. В м. Бешеповје такожде правление слабо јест. Настојател бо нињешни человјек ветхи дењми, имјеет ноги ранами от болше уже љет зараженија, зрјениеже ичес зјело слабое, и по тому неможет ходити ни падзирати, а сверху того онија истија нрави и обичаи, јаже јего Кувеж дин оставити принудиша, со собоју и сјемо пренесл јест, имиже заражен ни должности настојателскија исиолњати, ии права своја употребљати доволен јест, а братија сие видјашче и знајушче, тако живут, аки њеци компосесори, а пе јако објет послушанија иоложивши јеромонаси. В м. Шишатовцје хотја строгости мо= пашескија доволно јест, ничим менше и здје сљеди пагубнија онија особшчини показујут, .јако никтоже о обшчем блазје непечетсја, но всјак о своеј приватној користи приљежит. И м. Привина глава может взиратисја аки дом без правлепија и началства. Настојател ондјешни права своја настојателска со всјем поирал, и должности неточију неотправљает, но но сказиванију јеромонахов и неразумјеет тија. Он бо сам учрежденија во смотрении предвзјатисја пмушчих дјел икономических, никогда нетворит, ниже совјетуетсја со братством о дјељех речених, но доволствуетсја с тјем, да јему намјестник и братија сообшчат, что дјелајут; а јеромонаси аки неимушчи глави в дому всјак по своему нроизволенију живет, и ио своему хотјенију дјелает своју приватпују корист пред очеси пмушче. В мон. Кувеждиње всја обрјетохом в старом пеиорјадцје с тјем точију разн-

ствием, что ниње јеромонаси совершену свободу уживајут, и тако живут, аки би со всјем отрјашени били от ноложених објетов монашеских. Администратор ондјешњи немоги гшњати положение права, и должпости настојатеља, ни разумјети отношенија дому невјежеством бившаго игумена во разнија непорјадки заплетенаго, онако правиг тјем, јакоже от братии своеја користи ишчушчих упутствуетсја. Из преднаведених сих обшчих и особених примјечании видјети можете В. В јако пеуспјевание и падение благостојанија монастиреј сих из внутрености самија домов проистекает, сљедователно зло сие в корени самом начело свое имјеет, и по тому домове сиј свјати токмо тако от сего тако решчи коренаго зла изцјелитисја могут, ашче и љекарство упо требигисја имушчее на корен дјејствовати будет. Јеже мошчи обаче всја причини благостојание монастиреј воспјашчајушчија и падение тјех ускпрјајушчија конечно двигнути, и тјем иредопредити, ца и в будушче нодобнаја са монастирми небивајут, љекарсгво тое по нашему покорњејшему мњепију состојати имјело би вообшче в сљедујушчих. 1. Повнегда право нравити монастирмн вообшче диецезану пристоит, настојатели же токмо поручници диецезана своего в монастирјех взиратија могут, имже тој диецезан своим начином иоручает употребление сего своего права; того ради нужно би било и здје во сљед основоположенија точно во первих таковаја лица за настојатели ностављати, јаже би мудро норученое себје нраво употребљајушче и лице и правјашчују десницу В. В. во свјатих сих обителех достојно замјењала; а нонеже далше монастири сиј и своја собственаја во смотрении нрихјажании цривилегијами дарованих им, права имјејут, и таја зашчишчати пред мирскоју властију часто одолжајутсја, того ради далше постављаемаја за настојатели таковаја лица должиа би била кромје мопашеских добродјстелеј, јешче пауки и вјежеств толико имјеги, јелико взискуетсја к тому, да отношенија сија добро уразумјејут, и нрава монастирскаја нред надлежателством мирскпм от