Српски сион

Стр . 10.

СРПСКИ сион

Б р 1.

ради остро повељеваем и полнују власт даем, да своих подчиеених јеромонахов и монахов равно же и прочих в внутрееих и вњешних монастирских служителе даже и до посљедњаго дјака, всја им нриличествујушчаја дјела и каковаго сут житиа, богоугоднаго ли или богомерзкако, на нолзу ли или убиток монастиру, опасно позорствовати имут ; безпутноже ходјашчим словесное либо жезленое наказание им по заслузје и мјерје налагајут. Между тјем, настојатељ должен будет и сија разумјети, котораја бити за благо обрјетохом: 1. Усгавоположенаја правила и служби днрковнија Божественија литургии, сие јест свјашченослуженке, таин свјатија Евхаристии по всја дни чино и уредно, никоегождо љеностију (развје каковија нужди) но типикоње настојати да совршајут. 2. С ^ЈЖителеј церковних дјел бљусти и позорствовати всјех, да не како небрежением их должности своја званија исполњајут. 3. Без благословенпа и допушчениа настојателева нитко из монастира камо во град или село ниже сам једин да отходит, но с другим честним братом јемуже во содружеетво Датсја, и тија вједати иодобает, коим дјелом и на, колико днеј походјат да таки на уречени ден и час возвратјатсја. 4. Вси свјашченици, дјакони, и прости монаси, в монастирје обрјетајушчисја, во дни праздничнија и катадневнија, в церков на божествениа служби и всја правила ходити имут, ни јединагоже љеностију пропустивше (кромје нужди), јемуже канонскују епитимију теријети достоит,, 5. Всјакаго повечериа, должен настојатељ иовољети монастирскиа двери затварати, и хранити да никто ван изшед из монастира ношчију ходити и скитатисја дерзнет. Јегоже настојател обрашчша, остро изстјазати и казнити будет. Такожде и ашче би кому случилосја ношчију к дверем монастирским от ван ирити и просити внускати јего в монастир, никогдаже кромје вопрошениа настојателева да не дерзнут, јегоже и сам пастојатељ, ашче би он иевједал пустити запрешчаетсја. 6. Јегда кому случитсја от дјаков за нослужение или питомци монастиру хотјашчи иноческому образу и постриженију дати се, таковиа вједати, от куду и от кого он рожден,

да не каковија отрасли злодјеев и непотребних људеј приемљутсја, от коих такожде злодјеи произити могут. 7. Подобно и в воспријатии слуг монастиру (кромје писма свидјетелнаго или добраго поручника непмјети) бљустисја. 8. Такожде и коего либо странаго јеромонаха или монаха ради вјашчшаго числа братиам пришедша, от куду он гдје родивсја, гдје ли пребив и имјеет ли свидјетелство от онога мјеста, идјеже бив, вопрошати, и кромје цјелаго извјестија никакоже примати повељеваетсја. Ашче ли же и приемше, обаче со вопроше ■ нием и вједомостију нашеју да бивает. 9. Етому да бљудут себе от всјакија нечистоти, злоби же и порока, а наипаче пијанства, гњева, вражди, осужденија, зависти, ненависти, поношенија же и укоризни. Да имут же вину пред очима: страх Господн и закону јего поучатсја ден и ношч. 10. Словом вси монастирожители јако свјашчени, дјакони же, мона, и иЉ ктоли будет, должни сут всјачески игумену или настојателу своему во всјем новиноватисја и в послушании бити, јемуже что повелит дјелати без роптанија, и всјакаго извјета, имјети же јего в достодолжном [почитании и љубви нелицемјерној, во образје сушчиа власти нашеје, јуже вручајушче јему за согрјешајушчих за наказание и исправление всјакија ползи. Нехотјашчија же сицевих старјејшинам своим повиноватисе и в подчинении бити, соборним наказанием таковаго убо власти нашеја доносити. И всја горе помјанутиа пункти, в непремјеном исполнении до лучшаго урежданија имјети повељеваем. В Еарловачкој нашеј резиденции 16. Декемврија 1745. Арсениј Четверти с. р. (Ова три прилога (II. Ш. и IV.) добили смо од СЕога иријатеља г. игумана раваничког Сергија Попића, која су се нашла у заоставштини некадашње „Беседе"). V. 1777. .је издао митронолит Вићентије Јовановић Видак „ Правила монагиескаја" , која су те године штампана на латинском и црквенославенском језику. Њих је тобоже он издао са синодом, а у