Српски сион

вр. 1.

ОРПСКИ сион

Стр. 11.

ствари њих је натурила синоду илирска дворска депутација, која је израдио Атанасије Секереш Димитријевић унијат. Како се због истих правила наш народ почео бунити и нападати ва епископе; то она и не ступише у живот, а § 48. деклараторије од 16. Јулија 1779. и званично беху опозвана. VI. 1779. је Јулија 15. заиочео, а Августа 7. свршио архпмандрит ковпљски Јован Рајић иравила за калуђере с насловом: „ Правила монашкал на повел4нЈе Г. Арх. и Митр. «1е ВидакЂ, сочиненнаа и вте. целомЂ сосћдан1и всћхЂ настоателеи фр8шкогорских-Б монастБгреи иредставленна, ир1лта и потверждена, а по томђ (5верженна и уничтожена, и д4ло и тр8дт> и ;стало пбсто безгБ награждешн. Раичв с. р." Примерак се један ових правила налази у патријарашкој библијотеци М. 25 листи, на ком није било натписа, а цруги се иримерак са натписом налази код г. секрекара патријарашко-народног др. Жазе Секулића. Оба је примерка својеручно написао арх. Рајић. Примерак је у библијотеци на чисто преписан. Како иста правила нису ступила у живот, не ћемо их за сада овде ни наводити. ХХУ VII. 1780. је издао митрополит Мојспје Путник следеће улуство — наставленије ■— и нравила за калуђере. Насшавление честњејшему Архимандриту шишатовачкому и сосјадатељу архиепискоискаго конзисториума епархијскаго Г. Гедеону Никитићу и Марку Стефановићу нотарију и такожде сосједатељу конзисториалному в монастири епархил Сремскија посилаемија. Занеже от самаго искуса позналосја, и доказалосја, да многи непорјадци како во внутренем чиноправлении, тако и вњешњем строении св. монастиреј виолзнуша, наипачеже от невједенија, или паче јавнаго презрјенија должностеј началним и подначалним надлежашчих во многих монастирех междоусобнија свари. разногласија, ненодчинениз братии, и от туду небрежение о ползје и строении мо-

настирском појавишасја: того ради ио должности Нам всемилостивјејше врученаго правленија Архиенископии сеја и епархии попечение како о ирочиХ) тако и о благостроении, и в добром чпње и порјадку содержании речених св. монастиреј носја, со сим честњејши Арх. Шишатовачки и конзисторијални сосједатељ Г. Гедеон Никитић и кон. нотариј и сосједатељ Марко Стефановић нареждајутсја, и в сљед всевисочајшаго изјаснителнаго декрета пунктов 47. и 48. настављајутсја, и им полномошчке даетсја, да они: Перво: чрез всја св. монастири епархии сремскија проити, и прежде всјех циркулар сеј здје приложени, на. монастири епархии сеја устроени, таже правила монашескаја ог блаженспочивших Арх. и Митрополитов Господеј Викентија Јоановића и Павла Ненадовића преданаја и потвержденаја в каждом монастирје во сабрании всего братства јасно и иоњатно в слух всему братству прочитати, и по гласу и разуму тјехже пр^вил, неменшеже и оних от 14. Јулија Г749. и 15. Августа 1778. на предсловутија монастири бтслаЦих окружних писаниах или циркуларов јако внутрењее чиноиравление, тако и вњешнее строение св. монастиреј вовести, и ради лучшаго и всегдашњаго памјатствованија в них началним и подчиненим проиисаних должпостеј всјакомјесјачное чтение соборное многословутих правил наредити, и по пропису тјех началнија и подначалнија в будушчее управљатисја и в строении и правлении монастирском согласоватисја, поразумјевати и договаратисја наставити. Второ: Заклетија старци ради всегдашњаго с настојателми о дјеемих норазумјенија, договора и разговора, и в дјелах управленија наименовати, или досље бившија сопотвердити, ктомуже намјестники и прочија годишнија служители монастирскија нромјенити, или ашче гдје видитсја, и глас братии будет, далше в служении в немже кто бил, оставити. Третие: По всевисочајшему во изјаснителном декретје даному налогу, и опредјеленију рачуни приходов и расходов каждаго монастира како на прошлое љето 1779. тако и настојашчее 1780. посмотрити, примити, и в них негли обрјестисја могушчија недостатки и неисправности назначити, и нам со извјестием своим за исправление представити, а