Српски сион

Б р. I.

С тр. 15.

Вје Уегђеввегип^ (1ег аећоп ће81ећеп(1еп, шк! <1је ЕтШћпт§ (1ег посћ Гећ1епс1еп Уо1к88ећи1еп иис1 ап<1егег Уо1к8ћИс1ип88ап81а11;еп, те аисћ (Не Кео'с1ш1Ј>' ип(1 81сћег8(;е11ипе Лег 8сћи11ећгегбећаНе. Б1е МШе1 апги(1еи(;еи ип(1 (Ие СјиеПеп ги ћевИттеп. аиа «'е1сћеп а11е (Незе егГогДегНсћеп 1Јо1аг1опеп ипс! Уегће88егип§ - еп ^епоттеп \уег(1еп 8о11еп. ГЛе гтгесктает&еге Уег\уаНип§ (1ег ШмопаП 8ННип§еп ипс! ГопЛз. Ап (Невег ВегаЉип§ пећтеп аивбег <1еп е1§епШсћеп МНдНеДегп (1ев Уегћаи(Нип§8-Соп§ге88еб, аисћ (Не МИ§Не(1ег (1ег ћЈзсћбШсћеп 8упос1е, (1. ћ. (Не В18сћб1е, уо11еп АпЉеН. „АП^етеЈпс Ветегкип&еп". Бег 2\геск (1ег Е1пћегиГип§ (1е§ Наг1опа1Соп^геббев 181; (Не \У"аћ1 <1е8 Ра1г1агсћеп-Ме1гороШеп е1пег8е118, ип(I (Не Вега1ћии& с1ег Ап»'е1едопћеНеп (1ег Шгсће, (1ег 8сћи1е ип<1 (1ег Ка7лопаНоп<18 и. 8ННип§еп апЈсгвеПн. АиГ (Незе Оћјес1е 81геп§ ће8сћгапк1, ипс1 уоп с!ет а11егћбсћз1 егпапп1еп ка18егНсћ-кбш§Нсћеп Сотт188а1г ћјепп ићетоасћ1 ишЈ §е1еИе1, капп Ги^Нсћ кеш 2л\ т еНе1 (1агићег о1)\уаНеп, (Јавв 8Јсћ с1ег Ј\а710па1 - Соп^гевз тпегћаЉ (1ег Сгепгеп 8е1пег 80 рга§пап1 Гев1§е81е1Неп ТУНкваткеН усгћаНеп \\ ; егс1е гитаћ1 е8 1т ТУГгкип^вкге^бе (1еб к. к. Сошпп88а1Г8 §е1е§еп 181, јес!еп аШћШ&еп Уегзисћ гиг Аи8<3ећшт§ (1ег 1)Ј8си88Јоп а|Н ап<1еге а1з (Не гиг Уегћап(11ип§' 81геп§; ^ећбп&еп, ће2]'е1тп§8\уе18е уог§е1е§1еп Се^епбШпЛе ип(1 Егадеп 80§1е1сћ ип(1 тН ЕгГо1§ хигиск ги\\ т ел'8еп.

М њ е њ е Андрије барона Шагоне, о срнској и романекој митрополиЈ1. и о општем синоду. Приопштио: Д. Р. Пред што ће се установати 12. (24.) Децембра 1864. ромавека митрополија, у Угарској, саопштио је Аедрија барон Шагона, ердељски владика патријарху Самуилу Маширевићу мњење своје о српској и романској митронолији и о заједничком њиховом синоду. Исто његово мњење наводимо овде, које гласи: „Будући да се приликом организације

Мптрополије Романске игпорирати пе може сушчествовање Митрополије Србске у Државама Његовог ц. кр. Величества; и будући се са сваком сигуриошћу верује, да пи Митроиолија Србска нгнориратн не ће хтети Ромапску Митроиолију, јер су обадве ове Митрополије саставпе части все ленске, греко-восточпе цркве, која се у својим символическпм кпигама. назива : „вдина, сва та, О^корна и Лаостолскд Ц«рковв."; зато се овде једагшут за свагда изјасњава: да Романи греко косточног исповједапија с подизан.ем свое Митронолије Ромаигке пишта друго не желе, развје да иолуче нормалпо и спосијешно сгање за свое црквене, школске и Фундациоиалне ствари с једне, а с друге стране да достигпу равпонравпост са своима Јединовјернима од србског нациопалитега у.јерархијчеком и црквено-административном призрјенију, сљедователно да за будушче у Државама Његовог Величества МитропоЈшја Романска буде коордивирана Митро• полији Србској, као што је то Његово Величество иод 27. Септ. 1860. и 25. Јунија 1863 мремилостиво изрећи благоизволило, и као што је то Сабор Цркве наше Ерделске од године 1860. у §. 8-ом и;јјаснио, да овим начином две ове Митрополије, као две рођене сестре, на времену и вјечну ползу свои Христиапа дјејствовати могу. Обаче као што је нодизање Ромаиске, Србској координиране Мигроиолије повелителна нужда, и излив (еШихиз) наши црквени установленија ; тако је исто повелителна нужда и излав црквени установленија, да између ове две Митрополије приснопребивајушчиј догматическиј сојуз пребуде, да се таковим начином средствием овога догматическог сојуза сачува јединство и тождество греко-восточног вјероисповједанија, кое ове две Митрополије држе. Фактор овог догматическог сојуза има бити: обшчиј, приснопребивајушчиј из обадва Митрополита и свију ниови диецезални Епископа состоећиј се Синод. Обшчиј Синод ове две Митронилије греко-восточног вјероисповједанија јест: оба Митрополита и Епископа Собрание, кое, као највиша црквена власт, трактнра: догмате