Српски сион

Стр. 16.

СРПСКИ сион

Бр. 1.

вјере, каноническе вопросе, символическе книге и све оне дрквене предмете, од коах јединство и тождество греко-восточног благочестија, кога се ове две нацие држе, зависи. Овај обшчиј Синод држаће се редовно сваке шесте године, а изванредео може се и чешће, кад се к томе нужда појави, држати. Синод овај обшчиј држаће се взаимно, једанпут код Митрополије Србске а другиј пут код Митрополије Романске. Предсједателство у овом обшчем Си- I ноду водићеду обадва Митрополита, стариј у рангу седећи с десне, а млађи с леве стране. Еиископи равним начином седићеду по старешинству Совјетованија држаћеду се на романском и србском језику, такође и Протокол водиће се на обадва језика и Протокол и један и други взираће са за оригинални. Предмети, кое ће овај обшчиј Синод трактирати, виде се на кратко из опредјеленија ((ЗевпШо) овога Синода. А предмете саме, кои ћеду круг деловања синодалног састављати, ближе, обширние и особено опродјели ће сам обшчиј Синод кад се први пут састао буде; којом нриликом имаће се оаредјелити и то, да се у смислу канона наши взаимност набљудава, и како произведение новог, тако и преставление упокоеног Архиереа до знања дотичног Митрополита, а средствием њега до знања дотична Епископа доставља". ТТТто није овако и било по установљењу романске митрополије, томе су криве тадашње политичне прилике. (Свршићесе.)

Инетрукција царице Шарије Терезије за Архијерејеки Синод 1776. Нриопштио д. Р. Радњу знаменитог Архијерејског Синода од 1776. донели смо у срнском преводу г. А. Г. у целини. (Види бр. 8.—24. од прошле године.) Овде доносимо у савременом иреводу и инструкцију царице Марије Терезије,

К0 Ј*У ј е упутила митрополиту Вићентију Јовановићу Видаку. Иста гласи: Марија Терезија — — Љубезни, честни и благоговјејни вјерни ! Повнегда Ми ради конечнаго разправлениј а всјех привилегиах, закона и личности неунитскаго клера касајушчихсја дјелах настојашчи Санод опредјелити милостивјејше благоволихом, нри том обаче јако к могушчему произведенију сего Нашего из землематерњаго попеченија и шчедроти к Нашему љубезному, вјерному илирическому народу токмо проистекајушчаго намјеренија, јако и скорјејшему нредохраненију всјех туди собраних епископов за удаление от их епархиах прикључигисја могушчих неудобностеј наипаче желаем, и хошчем, да би дјела синодалнаја чиновним путем с подобајушчеју ревностију и всемозможним произведением кромје всјаких безполезних обширноетеј и доказанијах предвзјата била; того ради Ми благоговјенством вашим сљедујушчее ароразумјение от Нас опредјелити судихом: Перво: Имат кромје недјелних и за прешчеиих праздничних днеј јако римокатолическија тако и греческија церкве прежде полудне от 9. до 1. часа, синодалное собрание держатисја ; после полудне обаче всегда от всјакија сесии свободно бити. Вшоро: В синодалних собраниах Наш цесарски комисар, Митрополит, седм неунитски епиокопа греческаго неунитскаго закона. актуарии, народни секретар и толмач бити и сосједати. Трешие: Ашче би Митрополит или ин кто от епископов немошчи ради при једној или другој сесии немогли присутствовати, зато неимег синодалних сееијах держание нрекратитисја, но невзираја по благословној виње отступајушчаго с синодалпими собранијами не1)ресјекомо поступатисја будет. 1 1 На ово је Санод приметио : Једико елископов немошчи к?саетсја, и отеуствија в сесијах, остает, јакоже всевисочајше нареждено, но Митроиолита рзди нуждно би било реФЛексију имати, наипаче в пошчанскија дни, вторник и петак, занеже кромје синодалних и др)га дјела, наипаче с влсочајшим двором, отправљати имат, от коего кратки термини положени јесу; да би јему пункт, о коем оне сесие дјела се, и вотуми енискепов сообшчили се и мњение искало.