Српски сион

Б р . 1. СРПСКИ СИО0 С тр. 1?

Четвершо: Имат цесарски комисар пункт ) по пунктје сушчаја висичајшаја предложенија нредстављати, проект регуламента чрез актуариа зјело разумително нрочитати, на сваком пункту стати, и мњение Архии епископов послушати, при коем Пјашо: Ватуме огздоле тако узимати, да прво иајмлађи во ноставлении еписков, а по том старши еиископи, на носледок н?е Митронолит глас дает. Сваки еиискон у време давања свога МЕБенија имат главу своју прјамо Нашега десарскаго комисара открити, и ни једии еиископ другому у вотуму да не приговара, но свака свободно и непринуждено, како он мислит, и у своеј намети увјерена бити себе неишчует, и к Богу и к Нам отвјет дати небоитсја, глас свој на немецком или латинском језику, или би крајње такових незнал, на своем матерњем језику дати, како би он у протокол, а имено когда толмач с славенскаго на немедки преведет, како от актуариа, тако и народнаго секретара надлежашчим образом, назнаменован бил. 2 Шесшо: Оба прогокола актуарна и народнаго секретара по окончании сесии оба протокол видјешчи имут совнести, в вешчи самој, согласност правди сообразнују устроити, да будушчија сесии совсјем у ред поставити, по том на почетку сљедујушчија сесии пређе неголи се даље поступи у дјелу, један от них нрочигати, и ашче нри том ничто за нремјенити обрјешчетсја, имат протокол от сваке сесие, а знаменателње онај, коего актуариус водил, от Митрополита, епископов и народнаго секретара, а прјамо того онај, коего секретар народни водил, от Нашего цесарскаго комисара и актуариуса подписатисја, и свакаго ношчанскаго дна протокол актуариусов о сверху между тјем держаних концертацијах, с надлежашчими наставленијами, наипаче же с приложением того, что от Митрополита или епископов иисмено пре2 На ово је Синод приметио: Сви епископи вота своја, и остади разговор своим језиком матерним желе предлагати, како су и досле при саборах и синодах дозволение имали, да један на другог сумњениа имати не может, кои другог језика незнају, а и остали нису онако крјепки у језиках, кое знаду, да себе експримирати могут, а и онако царски томач у сесиах присуствует, свакога бесједу да толмачит. орпски сион ш4.

датисја будет, просто с једеим извјестием цесарскаго комисара к рукам Нашеја цесаро кралевскија Илирическија дворнија Депутации Нам послатисја имат. 3 Седмо: Когда у каквом важњеем предмету боЈ'ше вотума оним чрез Нашего цес. комисара представитнсја имушчим височајшим предложечиам сообразоватисја, и тако согласитисја не би могли, тако стоит свободно им епископом Нашему цес. комисару сверху таковаго важнаго пункта сво.ј писмени довод предати, прежде, кои обаче с можноју краткостију, и твердо сочињен да будет, всја предоомјаеутија негли к нодкрепленију приведенија прилоги и доказателства у оригиналу пригнутаја содер жатисја Натему цес. комисару иајдалЈе па третиеј посљедовати имушчеј сесиа иреда тисја, от него нрочитатисја, и ашче он таковаја пристојним образом и в подобајушчеј чести сочиненаја, сљедователње нри мити обрјашчет, от "бних аиископов, кои на то согласајутсја, иодавеатисјд, ао том будушчом пошчом сјемо Нам послатисја имут. Осмо: Кромје јавних и обшчих синодалних собралијах, запрешчаем Ми всја тајнија договори и состанки в дјељех под жестоким отвјегом. 4 Деејато: Ашче ли Митрополит окром оних чрез Нашего цес. комисара предложи тисја имушчих дјелах в за она, или н аставленија дјелах церкве своеја присутствујушчу в Карловцје случаем сим всему вишему клеру неунитскија гречЈСКија церкве 3 На ово је Синод приметио: Будући доеад свагда и саборни и синодални протоколи јесу, шчо је за клер и народ, нашим језиком вођени, и сад так водити желаем, из коега самога происходит, да ни актуариус, ни народни секретар свое протоколе комбинирата на разних јазиках, нити царски комисар и актуариус, сербоки протокол подписивати может. Зато находим, да будући актуариус и тако сваке свсие протокод адјустирати, и у првој сесији прочитавати имат; тај један протокол кад се у цјелој сесии адјустира, т Јир1о препишет се, и један от Архиеиископа и епископов и секретара, а други от цесарскаго комисара и актуариуса подпишутсја, и свикој страни ивручатсја. 4 На ово је Синод приметио: Ако се овај пункт на ова иста дјела, која се сад у Синоду трактирати имаду, разумјева, то ће не само мљениа еоиекоаов ићегеШд и неизбистрена бити, него ће узроковата часте ревокацие у носљедујушчих сесијах, кад преждне свое мњение болше расуди, и сотим ће се дјела задержавати и позднити. 2