Српски сион

Бр, 1.

СРПСКИ СИОН

Стр. 5

Тако си се и преко граница прочуо као млад монах и искушеник, а шта си тиме за последак смишљао, кије наше да показујемо Јер се иосле порече и опроврже глас који се беше пронео о твојој величини, јер се чу како је посник Сава оставио и Атон и тамошње подвиге и како се вратио натраг међу оне, који о злу мисле, који су узрок да се свето јеванђеље у тугу баца, те како је и сам постао готово оно што је и пре био. Распре домаће уграбише га из тврдога града Свете Горе, Сава се опет настани у Србији, носник се претвори у управника и саветника тамошњих послова, у посланика околним власницима, те уздржавање од света, на које се беше заветовао као монах, претвори у светску вреву и хуку. И са свим се пусги у светске бриге и у светско славољубље, ноче ићи на гозбе, поче јахати коње одабране, окићене и опремљене, поче водити многу свиту, поче путовати са парадом, уз нратњу велику ч различиту. И идући тим путем, зажеле и достојанетво јерарха, па отпутова не знамо куда, те негде из ненада постиже и то достојансгво, и поврати се у Србију, у отачаство, као архијереј, трубећи и разглашујући то што се могло већма. По том рукоположи многе архијереје, да ли с одобрењем и да ли на уредно одређеним местима, непознато нам је. И да све у кратко кажем, не само да је радио противно правилима о владању реда монашкога, него је забркао и из темеља потресао и сами устав о црквеним пословима у оиште. Чујући о теби те и таке ствари и сад и пређе, нисмо им у свему ни веровати хтели, јер знамо да је оно што се по свету говори, понајвише лажљиво. А мислили смо и да нмје наше да се бринемо о томе, како си се ти из Свете Горе вратио у твоју отаџбину, и како си се ту и каквим пословима бавио. Јер нимало нисмо научени да истражујемо ни да покудом казнимо животе других људи, будући се то и божанским наредбама коначне забрањује. „Не судите, да вам се не суди" и не судите пре времена, и чините све остало што у ономе стиху света реч предаје.

Али пошто си се ти рукоположио за архијереја, наше је, и то мислимо у великој мери, да истражујеми: како си се и за коју цркву рукопоиожио ? Ако си ти, блажени, сад ностао архијереј, као што се чуло на све стране, ми хоћемо да знамо где, и у томе се наслањамо на божанствене и свете каноне и на богољубиве законе. Ако си архијереј постао у Србији, питамо како ? Ако си то ностао рукоположењем патријарха цариградскога питамо: чега ради? Од старине су, истина, цареви имали повластицу да градовима ступње дај у, те да од мањег ступња, рецимо епископског повишавају на виши, на прилику на архиеиископски или митрополитски, као што прописују чланови 12. и 17. Халкедонскога сабора, и 88. чл. сабора што је био у Трулу, царске палате — али је за то требало да си пре тога ти био епископ, те да би се тако могао узвисити од нижега на више и почасније. А ти нити си се десио епископ, нити имаш какву год царску повластицу, којом би се проглашавало твоје постављење А и где је данас царство, где ли би му било то, где ли су пак остала достојања, кад власт врше негде овај а негде онај, а достојање царско нвко нигде није неокрњено сачувао, а пошто правога царства већ нема, знаш и сам веома добро шта би било вајприкладније и најпаметније. Ако ли си се као нов архијереј натурио Србији без енископија, ти знаш врло добро и боље него ико други, да је Срби]а потчињена престолу Бугарске, и да се од архиепископа Бугарске рукополагао ко је постајао епископ у Србији и архијереј у Раси, и по томе си канонима противно постигао достојанство архијерејско, и отворено си на силу угазио у област туђу, и из очајања си по што по то прекорачио божанетвене каноне и напустио њихове установе као онај који без потребе премешта и брка праотачке међе, како треба постављене, желећи да нешто поирави. Отуда је испало, да си се, по псалмоиевцу, у клетву као у хаљину обукао. Па ако ћемо истину да говоримо, оче, па да се занитамо, да ли «и се доконао архијерејства по љубави јеванђелија;