Српски сион

Стр. 6,

Б р. 1.

онда би требало да си следовао великоме божанском гласнику Павлу, те да не проповедаш онде где Христа већ знају и да не зидаш на туђем темељу, иначе су те, као што је писано, видели којима ниси објављен и скупили се који те дотле чули нису, и ко се год руководи богољубивом мишљу, осудио је твоје рукоположење као дело неправилно, противно правоме духу апостолском. И где је то место кроз које није оглашена проповед апостолска (јер је, као што знаш, глас њихов по целој се земљи раширио) а Србија се, божијом милошћу, побожно и хришћански управља на темељу од аиостола нодигнутом, и о њој се стара архијереј којега су јој свети оци дали. Ниси, дакле, по љубави к јевавђелију, него си по славољубљу ускочио у архијерејско достојанство, и ради те кривице налетео си и на саму опасност као она животиња, која у жестини, кад некуд нагне, и на најоштрији мач насрће. Ето како те твоја жеља за преосвећеношћу у неупутности одведе. Па још ако је и оно истина, да си застао епископа канонично постављена, онога у Призрену, и да си га тирански из епископије избацио, нагнавши га, кукавца, да да оставку, без сумње да би се ради те оставке рђаво дело без одговорности ирошло, и да си другога, који је теби по вољи на оно место поставио. Тим си превршио то твоје презирање канона, боље рећи то гажење самога Бога у канонима његовим. И пошто је твојој жељи исто тако и земље требало, учинило ти се најзгодније да се залетиш, о најбољи, не на кога другога него на аФтокеч-алнога старешину бугарске епархије и на јерархе који су нод његовом влашћу, и да ту тражиш достојање. И да ли си то учинио начинима који могу бити канонички са свим одобрени. Јер колико је неупутно да се рукоположењем другога намешташ у области аФтокеФалнога архијереја, знају они који озбиљно претресају листове закона и канона. И ево да отворено изнесемо ово што тврдимо, да разјаснимо слово по слово у кратком прегледу божанствене и свете каноне.

Тако канон 35. светих апостола ово говори : (цитат) Тако канон 2. другога васељенскога сабора овако заповеда: (цитат) А канон 8. сабора еФескога ово наређује: (цитат) А канон 14. сабора антиохијскога овако налаже: (цитат) И канон 22. истога сабора овако разлаже: (цитат) А канон 12. сабора халкедонскога овако вели: (цитат) Пошто тако свети и божанствени канони заповедају, и пошто нисмо могли прећутати то дело гако очевидно неупутно, ево овим саборно објављујемо твојој часности ово што следује. Ако одступиш од области које по старини припадају нашој епархији, а које ти сад незаконито држиш, добро ћеш учинити, поступићеш мудро, па дошавши у мисли и осећаје да је твоје рукоположење неканонично, и вративши се на пут којега су. се и твоји стари од постања држали, моћи ћеш у награду за ту мудрост и опроштај постићи. Ако ли неодступно будеш остао при твојим дрско* стима и при твојој једностраности, ако ли презреш ово наше писмо, погрешићеш против канонског правила којим ти се правилно законита твоја власт обраћа, подврћи ћемо те одлучењу од свете и живоначелне Тројице, искључићемо те из заједнице верних као цреступника светих божанских и канонских заповести, као кривца који потреса и брка црквени устав, који су још у почетку свети оци узаконили. А тога ради под исту ће кривицу и одговорност потпасти и они који с тобом опште, били они у црквеном или у световном реду или чину. А да изврши ово наше саборно писмо, руконоложисмо преосвећенога епископа скоиљанскога, у Господу драгога нам брата и у служби друга, господина Јована, нека би и живим гласом ово што је написано објавио твојој часности. Месеца Маја, индикта 8. (Индикат даје годину 1220).