Српски сион

Б р 2.

СРПСКИ СИОН

љански Севастијан Дебељковић; ипак је као гром из ведра неба одјекнуо српством кобни глас, да је он 23. о. м. преминуо у Цариграду. И ако је био грудоболан, није могао да одоле своме срцу, а да не одслужи на св. Саву у цариградској цркви св. Николе службу Божју на св. Саву, те да се на њој помоли Вогу за свој бедни народ а и за себе, којом је приликом назебао тако, да је после 9 дана испустио своју племениту душу. Прошле је године приликом избора Севастијана Дебељковића за скопљанског митрополита, српство дануло душом, кад је видело да је ипак правда победила, и да је на место умрлог митрополита Фирмилијана, дошао Србин Севастијан, држећи да ће он продужити рад Фирмилајанов. А кад овамо, а Севастијан умре и не завиривши у своју митрополији. Интриге разне нису допустиле, да Севастијан добије султанов ферман, да може отићи у своју митрополију. И кад му није било су^ено, да жив отиде у своју епархију, однешен је у н>у мртав, и сахрањен поред Фирмилијана у цркви св. Спаса у Скопљу. Тежак би то удар био и за једну митрополију у хришћанској држави, у којој има повећи број кандидата, где тако набрзо умреше два митрополита; а камо ли за скопљанску митрополију у Турској, у којој тако рећи и нема правих кандидата. А што их нема, одговорност носе они, чија је дужност била. да их однегују. Какве ће прилике наступити у скопљанској митрополији у ово судбоносно време и неуре^ене одношаје и у Србији и у Русији и у цариградској патријаршији; то сам Бог зна! Дај Боже, да на Севастијеново место дође Србин, који да буде боље среће и од Фирмилијана и од Севастијана. Честитом митрополиту Севастијану нека Бог да рајско насеље и вечан му спомен! д. Руварац.

Стр. 53.

Спиридон Илијћ игуман ман. Раковца.

У фрушкогорском манастиру Раковцу умро је 20 јануара о. г. настојатељ и игуман тога манастира Спиридон Илиј~& у 85. години свога живота. У жалости за добрим о. Спиридоном није остало родбине, али је остало много његових поштовалаца, како из старије, тако и из млађе генерадије. Цокојник је био у млађим годинама учитељ, а по том преко шестдесет година послужио је у монашком чину св. православној цркви и српском народу. Као човек био је до крајности скроман, ретко поштен и добар човек, као монах смирен, и као што је врло згодно у његовом некреологу речено: „као настојатељ благ према млађима, ко.је је васпитао најјачим васпитним среством — својим примером". Међу ђачком омладивом настаје велики губигак за племенитим покојником, чији је он велики љубитељ и добротвор био, колико су то његове прилике њему допуштале. Његовом је смрћу умро редак преподобник и последњи зналац нашег старог црквеног појања, као и грчких ствари, које штета, што се од њега за живота није у ноте ставило, јер се овако за навек изгубило. Тело врлог покојника сахрањено је 22. јануара о. г. у манастирској порти. При укопу било је много покојнику у Христу браће вишег и нижег реда, као и многобројни свет из места и са стране, што је знак великог поштовања према покојнику, које је заиста својим животом и делима и заслужио. Бог нека му душу прости и вечан му помен међу нама,! С. Р. / Пиемен опроет грехова (1пс1и1депиа) у правоелавној цркви.* д. р. Међу осталим узроцима због чега је дошло до расцепа у римокатоличкој цркви, главну је * Нисмо мислили да у овом броју изнесемо овај чланчић. А што га износимо, слава припада „Заставпном" Метохију.