Српски сион

Стг. 90.

бр. 3.

ната у парохији, допуњује се цитирана наредба из 1892. године тијем, што се одре^ује, да сваки водитељ парох. звања, има од сад исказ свију конкубината кроз сједницу црквеног одбора свога проводити, па редовно о 1. јулију и 1. децембру сваке године тај исказ достављати надлежном окр. проти. Кроз црквени одбор за.то, да одборници свештеника упозоре на случај, који је он превидио или није можда знао. А окружним протама достављати зато, да се уставови једно временост, кад се сви конкубинати полит. областима пријавити имају ради прогона, па да се тако избјегне она неправедност и тегоба контроле, која је досад у том погледу владала. Ово саопштите подручним Вам парох. звањима, и пазите, да се наредба ова тачно врши. Из сједнице епарх. конзист. држане у Плашком 6. фебр. 1897. г. •* * * Пошто у многим парохијама има људи и од „уплива", који живе у конку бинату; то ће бити многим свештеницима тешко ударити на таквог делију, да га од конкубине његове растави. Али свештеник мора имати моралне храбрости, да изађе и да каже истину, па ма се рад ње и смепшим учинио, и ма га рад ње и гснили.

Д 0 п и с и. = Грабовци, 1. фебруара. Дана 25. јануара о. г. обављено освећење храма нашега, који је свестрано оправљен, молован, и новим иконостасом украшен. Том приликом ишао је наш госп. парох Вељков са председником Богољубом Станојевићем у Карловце, и замолио благослов Његове Светости ради освећења. Његова Светост рекла је да сам парох наш освети, но наш госп. парох замолио је Његову Светост да овласти о. Сергија Поиића игумана Раваничка, да он освети, како би тај акт што свечанији био и Његова је Светост одобрила. У очи дана освећења дошао је пречастни госп. Сергије са својим ђаконом, дочекан са пуцњавом топовском и одсео је код нашега госп. пароха. У вече служио је бденије где је доста народа

било. Сутра дан дођоше госн. свештеници позвати од нашега госп. пароха и то: госп. Светозар Марковић парох Огарски, госи. Антоније Апостоловић парох Кленачки, гоен. Стеван Јовановић парох Товарнички и госп. Душан Поповић парох Обрешки, и много народа из меота и околице да виде ту свечаност. Звона зазвонише у 9 сати, топови загрмеше, да се чак у Србији чуло, народ се силан слеже у цркву, да ни места није било, шта више беше њих неколицина из Србије. Прво почело је освећење око цркве, затим у унутарњости храма, те после тога отпоче се св. ЈЈитургија. Началствовао је иречастни госп. игуман са ђаконом и свештенством. Говор је држао прво госп. Антоније Аиостоловића, при делењу носкурица цречаст. госп. игуман говорио је врло нрекрасну беседу да је народ од радости сузе лио, између осталога беше најзнаменитије у беседи љубав међусобна и праштање нанесених увреда, јер данас увреде владају и свугде је неслога. По свршеној литурги.јц беше даједнички ручак у школи, на коме је огим приеутних свештеника, још до 30 особа учествовало. При ручку наступише здравицу: Пречастни госп. Сергије наздрави здравице Његовом Величанству и уз бурно клицање живио, одпева се царска химна, затим наздрави Његовој Светости, народ захори из свега грла: Живила Његова Светост много и дуго и одпева се: Тон деспот и т. д. и одма народ са својим иарохом Вељковим замоли да се брзојавно поздрави Његова Светост и то се одма изврши. Народ изјави у брзојаву непоколебиву синовну оданост, а свештенство послуш ност љубећи св. десницу са живио много и дуго. Затим наздрави преч. госп. игуман Његовом Високопреосвештенству госп. Гаврилу Епископу вршачком као добротвору ове црквене општине, те одпојаше уз клицање многа љета: Тон дес пота и т. д. Сад устаде наш госп. парох Вељков те поздрави госп. о. Сергију са лепим и кратким говором, здравећи поново Његовој Светости да је у особи преч. госп. игумана, изаслао достојнога заменика да освећење храма обави и славу нашу увелича. Сви се подигоше те поздравиите како Његову Светост тако и госп. игумана Сергију и одпеваше на здравицу песму која достоји преч. госп. игуману. Затим устаде преч. гоеи. игуман, те наздрави нашем госи. пароху Вељкову као ваљаном и на