Српски сион

Вр. 2.

СРПСКИ

СИОН

Стр. 89.

& а$ си ф Ен (21 п 03 а* 1=1 о Ен О 04 н

н >< оЗ в >% Бн аЗ М н чо • и а о

и н 43 1) 03 Н

Н" н X Рч Рп о

0 и со М

N Н (в И к

3* о, В

■ ч ? Л & 5 | О д Ч №

% Н

^ м 51 « Ч ^ВФ„ 0 &8118 3 I ■ љ л 1 а |1 в

^ « §

§ 03 М 3 8 в 4 5^.« аЗ & И а о а к

ј? 5 О [

^5 ч в Ј! ® И о ^ б"

еЗ О д Ј ® * к

■ б * м 3 3 3 >• н М « чо а н м «

>Ј *д> « а ® ф ДП м н °

2 ) К. 155. ех 1890. Ср. Карловци. Благоговјејњеши Г. Протопрезвитер! Пошто се из поднешених овамо годишњих исказа о лицима у конкубинату живећих увидело, да се конкубинати све то више множе и шире; и пошто се даље коЕзисторија ова из појединих случајева уверила о томе, да често сами свештеници ступање у брак спречавају одбијајући поједина лица од венчања због тога, што не знају молитве — то, за избећи још горе последице такова поступка и за умалити број у конкубинату живећих лица, не пропустите, благоговјејнство Ваше, парохијско свештенство протопрезвитерата Вашег обавестити и упутити, да, као што је с једне стране дужност његова, старати се и настојати, да лица у брак ступајућа знају прописане молитве, тако да с друге стране

незнање не може бити препоном законитог брака за лица у конкубинату живећа. Из седнице архид. конзист. у Карловцима 26. јуна (8. јула) 1890. држане Георгије с. р. патријарх. 3.) Бр. 205. Е. К. 70. ех 1892. у Плашком. Пречасни господине! Како овамо долазе извештаји са више страна, број дивљих бракова у нашем народу, не опада већ на против мјестимице још расте. Осим других узрока, биће у много случајева конкубинатима крива индоленција, немар неког свештеника, који мирно гледа, како му се дивљи бракови у парохији множе, јер познато нам је, да годинама без икакве и пријаве и казни живе у конкубинату многи момцм, који су давно већ задовољили својој војничкој дужности; па чак и стари удовци и удовице којих вјенчању баш никакве ни духовне ни политичке препоне аа нуту не стоје. Па још даље. Конзисторији су познати неки случајеви, гдје је конкубинат трајао по неколико година из циглога и јединога узрока тога, што дотичнимладожења због сиромаштво, или другога кога узрока, није могао или хтио дати свештенику оно, што је свештеник по позитивном или обичајном праву мислио, да може од њега захтијевати за вјенчање. С тога се свештенству најозбиљније препоручује, да сваком приликом одвраћа народ од богомрских дивљих бракова; па гдје се његова ријеч не буде слушала, да у смислу досадањих наредаба и политичку област на обрану јавног морала, у помоћ призове. О чему не пропустите извјестити подручно Вам свештенство ради знања му. Из сједнице Впарх. Конзист. држине у Плашком 6. фебруара 1892. г. 4.) Бр. Е. К. 37. ех 1891. Пречасни госп. протопрезвитар! Ради тачније контроле, како који свештеник извршује овдјешњу наредбу бр. Е. К. 70. ех 1892. о затирању конкуби