Српски сион

Отр. 88.

Б р. 3.

у каквом правном стању се такови тобожњи супрузи и њихова деца находе, те упозорити, да овакове приљежнице и њихова деца по смислу наредбе држав. ратн. минист. од 5. ожујка 1868. бр. 569. пр. (окруж. глав. зап. од 20. ожујка 1868. бр. 153. предс.) никакова права на задружни иметак свога приљежника односно незаконског оца немају, и да се на њих код задружних деоба нема обзир узимати. (Глав. зап. у Загребу 1. вељаче 1880. бр. 1346. г. 1879. одј. богошт ) 3 5.) ЕезспрШт 4 <Шо 1511 4.1878. Њ\ 410. Баз Сгепега1-Согашап(1о ћа! хшаг УегШ§ип$еп §е1говеп, <3азз (1еп зеИ <3ег ЕшГићгип§ <3ее А^ећг^езеЈгез 1Ш МПи&г§гепг§ећ1е1ће еЈп§епз8епеп Сопсићша1еп ЕтпћаИ де!ћап \уегс!е, ба 81сћ аћег 1го1гс1ет с!егагћ§е Еа11е јп пеиез1ег 2еП ше(1егћо1еп, егасћ1е1 баз 6епега1-Сотгаап(1о Гиг пб!ћј§, сПе (ИезГаПз ег§ап§епеп Д^ехзип^еп ги герићћгјегеп ип(1 сИе ип1егз1ећепс1еп ро1Шзсћеп ВећОгсЈеп \уе§еп (1ег з1гепдз1еп БигсћШћгип§ (ЗегзеГоеп ги ћеаиПга^еп. Ига аћег (1еп ег\уипзсћ1еп 2\уек 81сћег ги еге1сћеп, №&ге ез ипћесИп§1 пОШЈд, (Јазз зеНепз (1ег 8ее1зогдег уоп с!ег Капге! аиз 80 ше аисћ ћеј је<3ег з1сћ ег§ећеп(1еа раз8еп(1еп ве1е§епћеН ће1ећгеп<! аиГ (Пе Веуб1кегип^ ега^етгк! \уег(3е, (Зазз 81е зјсћ егаез (Зегагћ^еп ип^езе^Псћеп ип<1 јп јес1ег Вегјећипд уегтеегШсћеп 2изаттеп1ећепз еп1ћа11е. Баз ћосћ\уиг(П§е Ог(ПпагЈа1 шгс! (11епб1;ћбШсћ егзисћ! Јп сћезег Ве21ећип§ (Зеп РГапат1егп епГзргесћепбе \^е1бип§еп §еГаШдз! егШеПеп ги \Уо11еп. РћШрро\ т 1сћ т. р. РеМгеидтехв^ег. Ово су у главном државне варедбе гледз конкубината, но ко би хтео више знати нека потражи отпис кр. хрв. зем. владе од 31. листопада 1875. бр. 17591. на бившу поджупанију у Сиску; од 9. просинца 1875. г. бр. 23440. на бившу поджупанију у Пакрацу; и од 3. сечња 1880. бр. 8196. на бившу поджупанију 3 Под 4. узето из Вежићева „ Помоћника 8а јавну уараву и стр. 199. 4 Реекрииат под 5. узет је ив II. кљ. Турчићеве ^Збирке црквених и државних закона и наредаба " стр. 403.

у Руми. Затим нека потражи владину наредбу од 1./П. 1880. бр. 1346. одјел за богошт.; од 15./II. и 20./VI. 1875. г. бр. 79. односно 7725. одјел за богоштов.; од 25./IV. 1878. бр 6504. одј. за унут. послове, као и од 16/1Х. 1873. бр. 8121, олјел за унутарње иослове. II. Наредбе црквених власти. Црквене власти наше у свима нашим епархијама пратиле су такођер будним оком ширење конкубината, те су с времена на време издавале упуства и наредбе подручном свештенству, како би се што успешније уз сарадњу претпостављених власти могло борити против тог гадног, црквом неблагословеног заједничког живљења. Нисмо у стању, а и потребе није набрајати овде сва та упуства и наре^ења гледе конкубината, него ћемо навести неколике тек примерн ради. 1.) К. 81. ех 1884. у Ср- Карловци. Од неког времена учестали су гласови о све то већем ширењу конкубината међу вернима. Да би се злу томе, које морал у темељу поткопава и од кога ужасне последице теку не само по поједине обитељи, но и по читаво друштво грађанско, путем и начином својим предјел положио, — нужно је претходно извесне и поближе податке о том прибавити и имати. С тога ће те Пречасност Ваша, наложити подручном Вам свештенству, да оно по приложеном обрасцу „Исказ" сврху ових у дотичној парохији живећих у конкубинату лица верно устројити за 1883. г. без сваког одлагања не препусти, како би, Пречасност Ваша, на темељу получених таких партикуларних исказа генерални саставити, и конзисторијуму до конца текућег месеца поднети могли, имајући и у напредак исто тако такве исказе парохијалног свештенства сваког полгодија овамо приносити у горе означену сврху. У Карловци 1. (13.) фебр. 1884. Герман с. р. иатријарх.