Српски сион

Б р. 3.

2.) Наредба цес. кр. главног заповедништва у Загребу као бивше крајишке земаљске управне области, од 25. травња године 1878. број 6504. одела за унутарње послове, гледе запречивања конкубината, 1 гласи: „Сењски бискупски ординаријат пријавио је, да су случајеви незоконитих брачних заједница врло учестали и да се такови незаконити одношаји често пута на очиглед месне области склапају уз свечаности попут свадба (пирова). Услед тога примећује се следеће: Ако се не догоди чин забрањен казненим законом, могу политичке области поступати по наредби од 16. рујна 1873. бр. 8121. Ако буде забрана, да се такови одношаји не смеју склопити, презрета, или ако не буде послушана редарствена заповед, да се дотични имају венчати, имају се и они казнити, који су саветом и чином помогли, да је такав изванбрачни савез настао. Уз развргнуће приљежннштва, може се такођер одредити, да се дотични кривци изгнају из места. где су заједно живили, ако им онде није завичај, и то по опћинском закону, јер им мањка непорочност живљења. Повратком изгнане такове особе може настати прекршај §. 324. опћег казненог закона. Но тиме, што неожењене особе разнога спола заједно живе, не мора вазда настати нећудоредни, опћу саблазан побуђујући одношај. Зато ваља у сваком елучају по посебним околностима просудити, да ли има доста разлога, који су подобни понукати област, да поступа у сврху, да одношај развргне. На то треба нарочито пазити онда, кад има већ незаконске деце, која би могла штетовати растављањем родитеља. Опћински началници и месни поглавари дужни су запречивати, да конкубинати не настају, и у случају свечанога склапања такових незаконитих свеза одмах поступати, главне кривце као и остало друштво позвати, да се разнђу, и ствар области ради поведења истраге јавити". 1 Ова иаредба вредц као норматив и данас за подручје бивше хрватско славонске војне крајине.

3 .) Нормативна решитба кр. хрв. слав. далм. земаљске владе, одела за унутарње послове од 23. коловоза год. 1899. бр. 4782. гледе запрећивања конкубината (дивљих бракова) одређује следеће: „Ради конкубината ваља да управне, односно редарствене области поступају само онда, ако доиста постоји нећудоредни, јавну саблазан проузрокујући одношај измејју особа, које нису брак склопиле. Такав одношај не састоји се увек већ у томе, што неожењене особв равнога спола заједно живе. Стога ваља у сваком поједином случају према особитим околностима пресудити: да ли има разлога, да области из јавних обзира у сврху развргнућа такова одношаја поступају, а особито ако има већ незаконите деце, која би могла штетовати растављањем родитеља. Докле год је такав одношај само ствар ужега сукромнога живста, нема повода, да области поступају, но чим буде област установила, да тај одношај побуђује јавну саблазан или угрожује јавну ћудоредност, писменом ће одлуком дотичне особе позвати, да се у опредељеном року рази^у односно венчају, па ако се томе не покоре, имају се против њих употребити сходна ексекуционална средства и одредити казна у смислу §.§. 7. и 11. цес. наредбе од 20. травња 1854.; а ако је таковим одношајем угрожена јавна ћудоредност, може се против незавнчајнику одредити отправак односно изгон по наредби ове кр. земаљске владе, одела за унутарње послове од 22. коловоза 1898. бр. 17493. Нема нарочитих законских прописа гледе поступка ради кокубината, па се стога ваља држати опћенитих начела, која извиру из опћенитих редарствених прописа, којима се јавна ћудоредност заштићује и која су садржана у овој упути" . 2 4.) Ваља пучанство чешће упућивати 3 Наредба под бр. 2. и 3. узете су из IV. књиге: „Приручник аа иолитичку уаравну службу у краљевинама Хрватској и Славонији и од г. Мидана Смрекара, одсечног саветника.