Српски сион

СРПСКМ СИОН Б р 3

е^. 86.

чего изходит. Ашче же јему самому случитсја камо појти, да објавит братијам старшим, и вмј есто себе да поставит кого от старших и да почитајут јего аки самаго надзиратеља. 9. Ашче пјенија церковнаго кто кого хотјел би обучити невозбрањаетсја, но други пјесни богомерска или кошчунства под великим боем запрешчајутсја. Сија всја пункти и прочија иже к домовному строенију надлежат, Г. Инспектор Петр Рајковић тако должен хранити јако свое око: ашче кто противни сему, или јему Г. Инспектору будет, тај сам на себе увидит, јегда за преслушание казн воспримет. Дато в Резиденции нашој Карловачкој 1736. Мјесјаца Ноемвриа 4. М. П, Викентиј Јоановић с. р. \/ 0 конкубинатима. — Драг. Драгојеви& Господ наш Исус Христос положио је тајном брака темељ и цркви и држави. Женидбом се плоди човечанство у опће; из женидбе се ра^ају цркви верни синови, а држави честити грађани. Црква и држава оснивају се непосредно на породицама, конзеквентно на женндби: јер шта је црква него скуп свих хришћанских породица, да се осигура и усаврши вечно спасење. А шта је држава, него скуп породица, којима ]е сврха развитак и усавршење временитог благостања. Морал у породицама, женидбом установљенп, потпомаже јавни морал у цркви и држави, а знамо из искуства, да чим не стане морала са домаћег огњишта, не стаје га и у јавном животу. Света наша источно православна црква сматра брак као тајну, у којој се преко свештеника изреченим благословом посвећује сиоразум између два лица разнога спола и узајамно обеЛање, да ће заједнички делити и добро и зло до краја живота. Црква дакле у браку гледа такав чин, у коме се стичу у свој пуноћи верска

и правна страна. Сваки други брак, ако се „браком" може назвати црквом не благословено заједничко живљење двају по сполу разних лица — црква не може нити сме трпити. А и држава, јер се оснива на моралним темељима, не може дозволити незаконито живљење својих поданика, те су стога обоје — и црква и држава — у својим законима, наредбама и рескриптима гледали, ако и не сасвим да искорене, а оно бар да ограниче тако нелепо живљење својих припадника. Пошто број невенчаних бива у последње време и код српског народа све то већи; пошто су свештеници, као будни чувари морала у народу свом дужни потпомагати морал, а неморал сузбијати : то ћемо у овом чланку изнети неколике наредбе како црквене тако и државне, које би послужиле свештеницима, који нису познати са наредбама, који се тичу тога питања, као упута за сузбијање тих дивљих бракова. I. Наредбе државне. «У „ Помо&нику за јавну уараву и , у ком је г. Миливоје Вежић сакупио збирку најважнијих закона и наредаба, има на стр. 198. под 13. ово: „1.) Конкубинати се трпити не смеју с обзиром на јавну ћудоредност, пак се у сваком случају, где такова пријављена буде, дотичним особама иисмена одлука издати има, да се до опредељеног им рока, џазиђу и не живе скупа све дотле, док нису можда у законити брак ступили. Непокорели се дотичне особе одлуци кр. поджупаније, поступаће ова проти њима казнено по §.§. 7. и 11. цес. на редбе од 20. травња 1854. г." „Особе, које под овај прекршај спадају, а које у месту подржаванога конкубината нису надлежне, могу се по околностима из тога места и отправити и за бранити им повратак за одмерено време; ако би се ипак вратиле пре, него опредељено време истече, имају се предати кот. суду за казнени поступак по §. 324. казн. закона."