Српски сион

Вр 4.

спасителнаго; а тјем би евјетла била и во очесех иновјерних јазиков. Всја по мјерје сил, по обстојанииже рода, мудро, полезно на всјаки чае и год устројаеши, совершаеши. Ти Архипастирју мудрјеши, труд, чест, слава и цвјет Сербов. Заслуги Твоја и усердие Твое к роду јест паче злата и сребра. Что убо нам остает? чувства благог©вјејнаја и благодари телнаја. Тјемже приноситсја благодарение благочес тивому и великому Сербскому Јерарху; свјашченство воспитает и украшает паче всјех предшествеников своих. Приноситсја благодарение основателному Сербскому просвјетител.у; израјаднија плода јего трудами просвјешчених мужеј узрјехом и зрим. Приноситсја благодарение великому Мудрољубија рачитељу. Мудраци, јако и искренаго друга, свјашченое лице Архипастирја нашего љубјат, почитајут, хваљат, превозносјат. Приноситсја благодарение человјекиљубивому отцу, сирих учеников в драговизње вешчеј питает, нагих одјејает шчедро и усердно. 0 шчастливи роде Сербски! Таков Ти подобаше Архиереј ! Благослови Тебе Бог дарованием таковаго Пастиреначзлника и хранением жизни јего, сербскому роду неоцјененија. Благодари јему, јако асточник жизни, и проси у него с нами, да даст јему по бездње шчедрот своих и милости долготу дни, здравие, благоденствие. Проси смиреним и сокрушеним сердцем. Услишит молитву Бог смирених и маљејших помошчник. Тиже в старости уже еиј, велики Сербски Јерарше Стефане! радујсја и веселисја днес сердцем и душеју! радујсја и веселисја днес, зрја Твоја чада духовнаја, Тебе љубјагачаја; радујсја вјери рода Твоего утверждение, свјетило и украшение. Радујсја и веселисја ниње наук в родје Твоем перви умни и без сработника просвјетитељу от истиних Сербов праведно почтени, праведно величаеми. Радујсја клира Сербскаго просвјетитељу, церковни витие, радосте и утјехо Сербска. Красујсја до краја жизни Твоеја дај Боже! должајшија, в спокојствии и тигакње, благоденствуј в славје, во украшении ОРПОКИ ОИОН 1905,

С ТР . 113.

ползи, а потом со сербским Те љубившим, и љубјашчим родом во вјеки, јакоже заслужил јес.и, поживеши."

Беседа проте -Стеве М. ДимитријевиЈа директора орпоке Скопљанске гимназије над умрлим митрополитом скопљаноким Севастијаном ДебељковиБем. По : „ Цариградском гласнг/ку изговорио је г. прота Стева Димитријевић следећу беседу над мртвим телом скопљанског митроиолита Севастијана Дебељковића у скопљанској цркви: Ћ ОжалошЛена браИо ! Тек што се еавршила година од оног дана, када се сви детињском радошћу зарадовасмо извешћу, да је и онда љуто уцвељена епархија скопска добила за свог архииастира најдостојнијега ме1>у достојнима, истинито иравило вјери, образ кротости и учитеља воздржапија\ а ево се већ радост наша иреобрати у пеизадерну тугу. У времену, када смо се посигурно -надали, да ће нам доћи дуго очекивани и свима врлинама украшени, врховни учитељ и духовви вођа наш, изненади нас вест о болести, а одмах за њом и о смрти нашег доброг, сада, већ покојног митрополита Севастијана. Заиста редак зао удес! Место да га жива, здрава и за сваки рад пуна полета благодарним Богу песмама сретамо, нуном наде добродошлицом и радосним целивом поздрављамо, ми се ево спремамо, да се још и иевиђени за увек растанемо са нашим Архипастиром Севастијаном, да му у место благослова последњи опроштај иотражимо, да сахранимо неупотребљено, неисцрпљено духовно благо. У најбољем добу живота, од природе свима врливама, а нарочито благошћу и питомином обдарен, школом и марљивом саморадњом научен и потпуно за велики позив свој снремљен, ти си, прерано уиокојени архипастиру наш, имао сзију услова, да задовољиш она велика очекивања, која је паства твоја с разлогом аа те полагала, да је поведеш ерећи и напретку, да дуг своме роду најаотпуније одужиш, себи и свом имену пред Богом награду, а пред људима светао спомен стечеш Изненадна смрт све је то онемогућила и довела нас 8

СРПСКИ сион