Српски сион

Б р . 4

Стр . 105

зиденту вске. војеног савјета дворнаго Г. фцм. Барону ог Стипшић извјеститисЈа имушчу, всја сија за в.једомост служити. XIV. 1815. Јулија је писао митрополит Стратимировић проти земунском Јефтимију Ивановићу ово: Здје представшп Арх. Василиј и јрм. Самуило из мок. Студеници, нвње в мон. Беочпње находјашчисја, изложиша, јако Арх. студенички Мелегиј в Земуње 70 аков вина у њекоего оставил, одјејанија и "црбчијаг-утвтГри своја такожде, коих % они потребовали на асплату ладиј, јејуже Дунаем нренеслисја со своими вешчми в м. Беочин. Того ради Вашему Благоговјенству сим налагаетсја, без клопоти испитати, у кого помјанутое вино и утвари реченаго архимандрита в Земуње оставлени, находјатсја. 0 чем но том что скорше сјемо обстојателное извјестие сотворити иаате, јакоже и в сљед онаго писанија, јеже на Вас под 30. Јунија л. с. во смотрении Арх. Мелетија Никшића унравлено јест, во јеже испитати такожде без клопота, куду он отшел, о каковом случаи Ваше Благоговјенство сјемо извјестие нослати могли јесте, ашче би от сјуду и неономјанути били. XV. Иисмо проте земунског Јефтимија Ивановића митрополиту Сгратимировићу од 8. Јулија 1815 Ваша Ексцеленција Милостивјејши Архипастирју! Г. Арх. Студенички Мелетиј оставил при походје своем здје у сродника своего Јоана Радосављевића^.п1вст.-4у4)ади_вина ; но на тоеже вино от њекоего здјешњаго житеља Наума 500 фор. позајмил, иже абие вино иродал и себе намирпл. За утвари же реченаго Г. Арх. горепомјанути Јоан Радосављевић толико токмо сказует, јако Г Арх. ноходја, оставил три сандука с тјем налогом, да их Еиитроном здјешнија церкве на сохранение предаст, јеже он и сотворил, и та три сандука под печатију Г. Арх. в сокровишчницје нашеја церкве храњагсја, что обаче в них находитсја, ни сам гореномјанути Јоан невјесг. Сија в сљед високаго Налога от 3. Јулија

т. љ. всенижајше извјествуја в глубочајшем страхопочитании. — — XVI. Писмо проигумана Фенечког Вићенгија Ракића митрополиту Стратимировићу од 11. Јулија 1815. Ваша Ексцеленцијо! Ја дошавши к Вама како сам почео говорити Ви ме поплашисте и недадостеми изјаснити мое предложение, ја сам само то хотео питати, смем ли ја от архимандритова брата искати вешчи монастирске кое су код њега, а Ви се разсердиете и говориге зашто сам дао и зашто нисам говорио, говорио је Г. Хаджић, и онај је њему казао да он ништа манастирско узети неће. Г. Хаджић је својом руком измјерио вино и ракију и у понедјелник отишао, а ол после у среду и четвертак отнео у лађу све, и кад је пошао при самом походу дао је кључеве намјестнику. Њега исиративши отворили смо подрум и со^. и видилисмо онда шта г је отнесао. Зато смо.послали Висариона тамо мислећи да ће ое тамо к Вама доћи, зато смо ћутали, те се нисмо с њим носили, знајући да ће нас осуждати код Вас, а ца смо знали да неће тамо доћи, то не би он заиста ништа манаетирско изнео. — — XVII. Извештај изасланства. Дјелано в Земуње 22. Јулија 1815. По високому јего високопревосходигелства налогу в Земун исшедшим нам долуподписаним в присутствии намјестника фенечкаго Сгефана, Самуила јеромопаха студеничкаго, Сави Цветковића тутора и брата Јоана роднаго, вешчн на оставу в церков земунскују оставленија под ненарушеноју печатију Г. Арх. Мелегија Никшића обрјетохом, и в присуствии всјех свидјетелеј сих печат нарупмги и вешчи всја прегледати непропустихом. Сеју прилако.ју јеромонах Самуил сија вешчи јако мон. Сгуденици сушчија познал и к себје взјал: једно патве сребрено и позлашчеео, једно сердце ог срме, пар павги на РБИма два зелена стакаа, три стакла окована у еребро, два стакла на подобие сердца окована у сребро и два парчета сребра. Кромје сих маленкостеј ничто ино мон. Студеница или Фенека необрјетохом, и того ради прочија вешчи I 1 . Арх. Мелетија у