Српски сион

< те 106.

три сандука содержашчијасја под печат мон. Крушедола поетавихом, и иаки на тоеже мјесто на торњу сирјеч церкве земунскија в бгзопасии оставихом. Димитриј Крестић с. р. Арх. Крушедолски. Јевтимие Ивановић с. р. протопр. земунски. Ваше Вискокопревосходигелство, Госнодине мље милостивјејши! Из ирилога под ./• В. В. милостиво удидјети изволите, како аз по високому налогу в Земун изшед, вешчи от Арх. Мелетиа Никшића в земунској дерки под печатију оставленија пресмотрих, и от утвареј мон. Студеници «тдјелих, сиЈа иосљеднија јрм. студеничкому Сммуилу. в ирисуствии земунскаго протопресвитера вручпв. Се ,Ју приликоју ничесо мон. Фенека необрјетохом, кромје њеких вешчеј к ностели нринадлежашчих. А јеже вина касаетсја, самому помјанутому јеромонаху Самуилу, и иамјесвику Фенечкому свидјетелствујушчу, тоеже Арх. Мелетију Никшићу и јего в терговии содругу Сербианцу 500 фор. уложившему иринадлежит. Кола ^Дрх сего, јакоже уразумјети могох, у њекоего земунца под долгом стојат, в смотрении коих нротопресвитера предсказаному наложих, да о сих извјестивсју точње, Ч. Консисгориуму нуждное извјестие иоднесет, тогда земунцу оному отсуствовавшу. Јеже покорњојше обЈављаја, милости же Архипаетирској предан, в глубочајшем страхопочитании изумирају. В. В. В. Карловцје 24. Јулија 1815. нижајши ДимитриЈ Крестић с. р. Арх. Крушедолски. XVIII. Писмо митроиолита Стратимировића нроти земунском Јефтимију Ивановићу од 31. Јулија 1815. гоц. В смотрении вешчеј Арх. студеничкаго Мелетија Никшића в земунској церкви нод печатију јјон . Крушедола находјашчихсја Вашему Благоговјенству налагаетсја да затаковија вкупје со тугорами церкве добри стојати и тјехже в цјелости своеј до далшаго -нареждениа сохранити имате.

)КИ СИОН Г .Г. 4 ~~ј Начела социјалистичког морала. (Свршетак.) Не да се иорећи, да они критикујући Фактичне услове емниријског брака имају у многом право, али греше у томе, што Г1 ].'иписују нојму брака оно, што се тиче љеговог емииричког остваравања: у место реФормације они траже револуцију. Оне непрелике, ради којих се устаје против брачне везе, а наиме соцајалпо зло, не леже у хришћ. појму брака. а и те неприлике могу се једино на тај начин одстранити, ако што више терена завојује истинити хришћ. поглед на све прилике и услове, који су у вези са браком. Хтети те неприлике одстранити „браком будућности" значи хтети поправити поремећши ред — нередом, лечити зло — злим. Небо се једнако простире над свима, и звезде светле ноћу без разлике свакоме, па за то — говоре даље, и људи морају бити једнаки. Свака разлика међу људима је ненормалност, с т га На место ностојећих уредаба треба нове, које су основане на равноправности и слободи, да би сви били равни међу собом у својим правима и достојанствима. При таквом уређењу човечијег живота какво они жеље, социјалисте држе, да ће видети у човечанству царство свеопште љубави,слободе, равнонравности и братства. Љубав, слобода, равноиравност и братство — с.ви ови морални еаементи живота човечијег могући су само тамо, гдје постоји вера у Бога. А гдје се сдриче биће Бога, гдје се не признаје бесмртност душе човечје, казне или награде за дела наша у овом животу, — каква, тамо може бити љубав, слобода, каква равноправност и братство. Тамо наравно ова боља својетва човечија морају изгубити морални карактер и у самој ствари шта је то љубав комуниста, ако не само један полуинстинкт, који не зна ни за каква стешњења ни границе и који се показује као љубав само до времена свог задовољења? Шта је таква слобода социјалиста, ако не савргаени ћеФ свију и свакога да ради све што је против закона, што ко намисли. управо што падне на ум и што зажели срце морално — ноквареног човека? А једнакост и братетво