Српски сион
Стр 138
ГрПСКИ СИОН
Сг. 5.
сад у последној брани и војни с Турни ва ове кралевске стране на вјерност ири гаадшаго послати к вам за духовнаго церквеј божиих свјашченства и народа в вешчех и дјелех духовпих управитеља и надзиратеља в иолној власти, да јего веи ви православни Христиапе свјашчени и мирски ниње к вам посилаемаго многочестно и нодобајушчим Архиереју Божиему чествованием примите, и посвуд приемлете, сваку христианску и синовску дужност показуете во управлениах церковних, свјашченических, законоуставних между народними и духовних шчогод, како от Нас нареждени Админнстратор тоја епархии в духовннх, иареждивал, заповедал, строил и творил будет, повинуетесе, послушествуете, неотложно аки от Нас самих дјеемаја, да изполњаете и ночитуете. между цјелим јего тамо между вами нребиваниеМј словом једним: все јеже јединаго енископа званиа касалосе будет, Ми то все јему от днешнаго датума вовјераем, иредаем и нодлагаем јако да јего Преосвјашченство все таковое епископата једног администраторское звание нотпуно без учрба, приполњаег и водит до далгааго јеја кр. вел. потверждениа и Нагаего будугачаго за вас Архииастирскаго промотрениа и наредбе. Бам особно паки свјагачеником сваког мјеста и иарохие тоја еиархии навластито нов^љеваем, јего Преосв. Г. Митрополиту и тоја епархии от Нас нарежденому и уполномогачному Администратору во всем коликом, аки Нам самим повиновати се и послугаествовати. Јегдаже тако исполњали будете, Нагае благословение и милост с вами пребудет. Дано — — — На полеђици овога акта стоји: Хорваћаном за Намјестнаго епископа нарежденаго им оглагаение и совјетование умилно. Како двор није хтео да чује за админисгрирање хрватске —- севериноке — епископије од стране бивгаег нишког митронолита Георгија Поповића, а јога мање, да он отиде у Северин, ногато ,би доласком његовим спречено било унијаћење српског народа, које се хтело пошто-но то произвести у истом владичансгву; то је патријарх Арсеније 22. Августа 1743. из Кар-<
ловаца нисао следеће писмо у хрватско северинско владичанство „воинственим" и народу. Арсеније и проч. Воеточнаго и свјатија јерусалимскија церкве благородним и високоночитаемим Господам гачабс- обр- и унтер офицјером и на всевисочајгаеј краљевској но таборах служби от високаго Генералага вараждинскаго находегачим се воинственим, сваког чина, званиа и достоинства православним христианом живугачим чрез славну кралевину Хорватску ва вадовствујугачеј ниње епархии такожде Хорваткој, Нагаим в дусје свјатом синовом љубазним, благодат милост, и мир от Бога; от Нашејаже мјерности молитва и благословение. Между вдовством вашим Христољубиам чрез блаженое успјение Г. епискона вагаего узрокованим досље, и у овом малом времени, церкве Божие и благостојание тјех чрез завистливими сосједов вагаих очима колику бједу трпјети имаду! јавно знати можем, како и христољубиа ваша утајати прилике небисте имали, но колико и вам и душам вашим спасениа желајушчим без пастира бити, скрбно и весма нужно јест: колико ла би же имали вигае искусити се и видјети от западнија страни озлобл«ниам, турбациам, утјеснениам и всјакаго рода убјеждениам у агаче бисте имали чрез долгое времја, им, (како се иодчуе) вјечно без своего законаго епископа, и пастира живот свој православни проводити. За то Ми, ва јеже овакој могугачеј вам случитисе бједи предсрјести јегаче от 16. Априлиа ниње текушчаго љета вам готова посвјашченаго Архиереа високославному же двору Аустријскому за вјерност своју добро услуженаго Преосв. Г. Нишкаго Георгија Поповића наредили и огласили бихом да епископское звание до далгаиа кр. конФирмации, между тоју енархиеју исполњает и надзирает, во јеже би у чему церковнаја, свјашченическаја и вагаа христианска ствар непотакнула се: и между тим за благо разсудихом бити, да он управо јеја кр. величеством в првих нотврдитсе и тогда к вам придет, како небисе друге церкве клир и сосједи ваши между продолжением избраниа и посвјашчениа на