Српски сион

БР. 5.

*

СРПСКИ смон

С тр. 137.

разне покрајине уиоредитн, а то вреди и »а остале. У другој таблици се бавим са рађањем и морталитетом дечијим, у трећој са илодношћу бракова. Поделио сам иитања на сталеже: сељачки, мајсторски, трговачки и господски. Обе таблице чине једеу целину и односе се на годину 1904. У четвртој таблици се бавим са породицама, и ту је најважније питање о породвцама исељеним и о породицама несталим ( физички пропалим). И ова је таблица удешена по поменута четир сталежа. Намеравао сам у први мах покренути и испитивање квалитативних одлика нашег народа, дакле питања о раси. Но чини ми се бољи начин да то српски лечници, као стручњаци учине. Говорио сам некима о моме плану и сви су ме одвраћали: јер то је немогуће, ми смо индолентии. Ја мислим обратео, и поуздано рачуиам на српску свест сваког српског свештеника. Рачунам шта више да би и пола одговора Сјајно доказало мој оитимизам. У Карловцима 8|Ш. 1905.

Хрватско-сезеринско владичанетво. Прилог Есторији карловачке митрополије. Д. Р. (Продужење.) По смрти Данила ЈБубогиње, владике карлштатског (ј- 29. Јаеуара 1789.) помишљао је владика Симеон Филиповић и радио на томе, да се непопуњава владичанска столица у Плашком, него да се споји исто владичаество са његовим, као што се види из његових писама од 2. Октобра и 29. Децембра 1739., која ћемо у „Ирилозима" већ вавести V целости. Н У> то му није испало за руком. Наспоменули смо, да је после смрти Симеонове, адмиаисгрирао прота Никола Попо ■ вић, (исто је био прота у Писаници), а за тим иротосинђео патријархов Јосиф Стојановић хрватско-северинско владичанство. Патријарх је Арсеније Јозаеовић-Шакабента, по смрти Симеоиовој поставио за Хрватског — северинског — владику Ге-

оргија Поиовића, бившег владику нишког и белоцрквенског (куршумлијског), који је с њиме прешао еа ову страну, и о томе је известио народ у епархији хрватској северинској — следећим писмом својим од 16. Априла 1743. Арсениј и проч. Восточнаго нашего православија, Апостолскија свјатија јерусалимскија церкве. преподобпим мопасти рожителем; благоговјејњејшим протопопам, свјашчеником и причту церковному ; благородним и високопочтеним Господијам шчабс- обр- и унтер оФицјером, и осталим воинственим, равно како и всјем сваког чина, званиа, достоинства и художества помјестним православпим христианом живушчим чрез славну краљевину Хорватску, ва вдовстујушче] ниње епархии такожде Хорватској, Нашим в дусје свјатом синовом љубазним благодат, мвлост и мир от Бога, от Нашејаже мјерности молитва и бл&гослове^нне. Понеже от Божијаго и Јеја кр. величества како равно от всего честнаго клера и славнаго народа нашего Нам аки глави церковној и народееј свако врховное церквеј Божчих, и стада духовнаго во всјех царствах и насљедних провинциах Јеја кр. величества вавјерено јест правлееие, строение, надзирание и уреждение : јелма убо Ми аки такови Нам сожалителнују нашего во Христје љубезеаго брата, вашего же мјеснаго Архиереа Г. Симеона Филиповића смерт, и чрез ју ваше духовное вдовство разумјехом, и от туду извјестно познахом колико овци без пастира своего и пажити лишајутсе и скоро и легко заблудити могут. Того ради от благоврученаго Нам о духовних овцах попечеаие нехотјохом вас ни кратчајшее време без таковаго духовнаго пастира гледати, ни остављати, без коего би церкве Божие, и кровију Христ.овоју спасителноју откуплене овце имале что либо неисправное трпјети: но милостивјејше, Архипастирски и отачаски о вс\јех вас нравославно жнвушчих чадјех Наших промотрение и должност учинахом, преосвјашчењејшаго о Христје брата Нашего, православнаго Митрополита Нишкаго и Белоцрквепскаго Г. Георгија Поповића