Српски сион

Схх. 136.

11- 5.

речени преосвјашчени митронолит Алексви Ахилскија епархии своеја лишилсја. Обаче Јеја величество державнаја всемилоетивјејша Кралевна наша, по даној от нас за него репрезентацви, за таковују јего вјерност, и показанују блажењејшија памјати Јеја родитељу и високославному дому аустријскому ревност, на бивши в дава енископат Костијнички и нодлежашчија тому дистрикти, јего постави и веемилостивјејше јему данаја диплома јасно гласит. Тјемже и ми, за таковијаже јего заслуги, преосвјашченаго митрополита кир Алексиа Андреевића на тојже еиископат Костајнички и подлежашчи јему дистрикти, но верху у помену. тој с вигае от Бога и Јеја кр. вел. нам даној власти с сеју нашеју патентоју утверждаем и постављаем с сљедујушчим ириданием, сие јест. Аки страж и пастир, со страхом, вниманием же и всјакоју правдоју и чистотоју да служит Богу нељестно, да научает и уирављает врученују јему паству словесних овец христових : опасно во всјех заповједах Божиих да ходит : даноју јему чрез мјерност нашу, властију всесвјатаго и животворјашчаго духа да рукополагает во свјешчен >сци, чтеци, иподјакони, дјакониже и свјашченици, обаче не по маздје но но достоинству. Такожде Игумени в монастирское строение, и духовнија отни в душеспасителное врачевание да постављает: јаже узами достојна да вјажет, а јаже рјешенију да рјешит: Церкви Божија да освјашчает, и всја прочаја Архиерејскаја служенија по закону христианскому и уставу нашеЈа евјатија восточнија католическија аиостолскија јерусалимскија церкве, по иравилам апостолским, и изложеиијам свјатих и богоносних отцев на седми вселенских соборах и девјатим помјестним изданим, да совершает и дјејствует. Објети и клетву СВ0 ЈУ ЈУ же положил јест, и догмати тоја во всја дни живота своего твердо и непоколебимо да содержит. Между тим такожде интересу и вјерности Јеја кр. вел. да ревнует и приљежит, и нам аки Архипастирју и Глави своеј началњејшој в повиновении и богослушании без всјаких изјатии да будет: ктомуж уречени приход свој Архиерејски, от свјашчених и мирских, мило-

стињу и проч. благоразсудно да взимает. А тако јего преосвјашченству еписконата Костајничкаго и подлежашчих тому дистриктов кир Алексију Андреевићу сију Нашу патенту в вјечное сохранение и утверждение издахом, в нашеј Патриаршеској Резиденции Карловачкој, тиејашче седм сот четиредесјат оервиго года, месјаца Декемврија перваго дне. М. П. Арсениј Четверти Патриарх с, р.

0 демографији. Упућено српсном свештенству карловачке митрополије. Израдио сам четир статистичке таблице које ће те сви за који дан добити. У тим таблицама су маркирана нека интересантна питања што се односе на кретање и живот свег ерпског народа. На та нитања молићу вас да одговорите, и од тих ваших одговора, од тачности и поузданости, зависиће вредност мога / покушаја. Ради се о овоме : народ је биолошкоантрополошка јединица, и нодлежи животом и кретањем природним законима, цветање и пропаст народа је само еФект снага, чије енергије извиру из квантитативних (порођаја, умирање, бракова, венчања) и квалитативних (раса) одлака народа на супрот екстралним утецајима (клима). Познавање народа захтева познавање набројанога, и тиме је културна историја садашњости тотално исцрпљена. Метода која се бави бројним исиитивањем квантита^ивних одлика народа, зове се демограФијом (вулг. статистика.) Ту методу употребио сам у свима таблицама, У нрвој таблици је главно о наталитету и о сувишку његовом од године 1850 до данас. Сувишак наталитета показује у чистом снагу популације и зато је на првом месту. Поред тога стоји број душа у упоређењу према броју странаца. Садржај тих бројки показује страну кололизацију и нашу отпорну снагу. Питања и маде дванајст по свакој петој години. 0 сим наталитета и колонизације, ова је таб лица важна и но томе, што ће се моћн