Српски сион

1>к 5.

СТИСКИ СИОР

С тр . 185.

себе до сеље зјело препоручена показал, и прочими нрава добродјетелми, тогоже Алексиа Андреевића в томжде епископском достоинствје потверждаем и в Костајничкаго, Зринопољскаго, Лике и Грбаве епископа сими всемилостивјејше назнаменаем, допушчаем к тому и хожчем, да, как перво по обикновенију обични благоговјенства и вјерности јурамент ноложит, к епископскаго своего сана достоииству, дондеже он с јего епархии народом в вјерности и должној к аугустному дому Нагаему покорности пребудет, приступитсе, отидет и от всјех енархии јего жителеј греческаго закона церкви восточној надлежашчих за епископа с послушанием призааваетсја. За свидјетелствованием сеја грамати рукоју Нашеју иотписанија и печатију Нашеју кралевскоју утверЈкденија, јаже издадесја в градје Нашем Пожоње, дне двадесјат четвертаго, Мца Октомвриа, љета тисјашча седм сотнаго четирдесјат нерваго, краљевств Наших втораго М. II. Мариа Терезиа с. р. Јосиф ГраФ от Харах с. р. На повељение освјашченаго кралевскаго величества собственое Авгусгин Тома Б. Г. от Вебер с. р. * % *• Патријарха Арсенија грамата — патенат — гласи: Арсениј Божиеју милостију Архиепискон Пекскиј и всјех Сербов и Болгаров, Помориа заиаднаго, Далмации, Босни, обон иол Дунаја и всего Илирика Патриарх и пр. Понеже в прошлом 1737. 3 љетје изволением всемогушчиа Благости Божија, бивши митроиолит ахилски Јосиф от сеја маловременија жизни на вјечнују пресјелилсја: на котораго мјесто и вдову но нем оставшују епархију в собрании всего освјашченаго сабора преосвјашчених митрополитов, богољубезних Епископов, честњејших Архииандритов, Игуменов же и ирочаго клира, 4 Алексиа АндреевиЉа, знајушче јего 3 Из напред наведена нис5га патријархова, види ее, да је вдадика Јосиф ахилски умро 1736., које је године Алексије и изабрат 8а владику ахилскот. Уред. 4 Ако ово није еамо ироста Фраза и8 старих грамата, онда се из овога види, ко је све учествовао у избору вдадика 1736. Ну, ми сумњамо да су сви наведени учествоа ди у избору. Уред. в

от млада возраста при нами вјернаго служитеља, мужа искусна и добродјетелна, могушча души человјеческија на спасенија стези настављати, и церков Божију строити, судом и искуешнием духовним испитахом: такожде сеја Благодати и степене митрополитскаго достојна бити нси согласно приговорвхом и судихом. И тако избравше јего, Ми јако Архипастир и управитељ во свјатјејшеј Архиепискоиии и Патриаршии сербској Пекској, ио дапој Нам с више от Бога власти с призиванием Благодати всесвјатаго и живототворјашчаго Духа, јего честњејшаго протосингела нашего Алексиа Андреевића на вишеименованују епархију Ахилскују и на прочија тој подлежашчисја дистрикти в митрополита правилно рукопоиожихом. Но занеже в томже 1737. љетје Јего ц. к. величество блажењејшија памјати бивнш римски имиератор Карло 6-ти всемилоитивјејши насц монарх и Госпадар с портоју отоманскоју. војну обновил, и воинство свое в граници турецкија в земљуже и отечество наше сербское послал, котораја војна причину нам дала, да и ми по благому примјеру блаженопочившаго нредцесора нашего Г. Арсенија Черноевића бившаго такожде Архиепиокопа и Патријарха Сербскаго, за чест и славу народа нашего, и за освобождение љубезнаго отечества своего, под турецким завладјением бивши народ, не токмо против Турков во оружаноју рукоју востати и воевати подвигли; но и по всемилостивјејше позвателному тогожде високоупомјанутаго римскаго цесара величества маниФесту (?!), с њеколикими знатними Архиереи, дворними служители нашими и с немалим числом реченаго народа нашего, нервјее ко армеи а потом и в самују всемилостивјејшују державу и протекцију Јего величества всепокорно себе отдали јесмо. И будушчи да в последних љетах војни тоја Јего ц. в. оружие не токмо к свобожденију земл наших сшчастија неимјело, но и за грјехи наша или за инија каковиЈа непоетижимија судби Божескија, тако всецјела кралевина Сервиа, јако и начални в то.ј град Бјелград, паки нод владјение турецкое подпаде: и тако за узрок тој,