Српски сион

Стр 170

СРПСКИ сион

Б р . 7.

што је ред у оним, где су настојатељи с братством и без контроле постЈпали но пропинани® упуствпма, јер као што у свету пма'људи, којпма не треба контрола и који и без н>е врше своју дужност, а на против којима треба контрода и којн без н>е нису у стању п не ће да врше евоју дужност; тако исто има и било је таквих и међу калуђерима". „И код нас је било и има их таквих, ал надлежни су позвани да над њима врше своју контролу, како им не би дали прилику, да не врше своју дужност п не вршећи је, чине и народу штету". „И кад и ово стоји, иитамо: је ли умесно било покретати црквене општине и сазивати народни збор у Сомбор, да се на њему доносе резолуције у погледу тобожњег „грабежа" по нашим манастирима „Ми велимо да није!" — ; нитамо поштене и увиђавне људе : каквим се именом може назвати нисање једног листа, који се овамо издаје за озбиљан и иолузваничан лист и „српског клуба" у Загребу, који се усудио рећи : „У томе задуживању до вечнога суда неки су настојатељи били прави виртуози. А неке наше автономае власти и извесни црквени форуми чинили се свему томе често пута сасвим невешти, па се дешавало и то, да су неке автономне власти то газдовање посредно подстицали и помагали тиме, шго су задуженим манастирима опраштали камату, која је износила силне хиљаде. Ово је било управо хонорираље дотичних настојатељских љубитеља чисгаца у манастирским рачунима.* И ту се није чудити, да су извесне црквене власти у друштву са познатим чедниа фратром и Браниковим Политом, који се умало живи не прекидоше у одбрани питомости тих њихових испосничких штићеника, подбадали те калуђере да продуже и надаље ону своју манипулацију, по којој за народ редовно није ништа престојало"., а на другом месту-. ч Да, то је морала да слуша — исти је лист женског рода — т. ј. да се „порадикалила" од „0. Сиона", који би да је среће као што није, у борби, против калуђерских злоупотреба требао да продњачи." 1 Ми не ћемо, да шакво писање тог листа назовемо правим именом, ал' тврдимо: да је такво писање и непоштено и недостојно. * Не треба ометнути с ума, да је тај стари дуг, ког су учинили давно умрли настојател>и, опростио онај саборски одбор, ког је исти лист у звезде ковао, а и како би му се смео за „живота", — постојања замерити, кад му је он „најприснијега" онако „уштедрио" ! Уред.

Исти је лист нашао за добро пз познатих узрока, да је све до „мајског сабора" ћутао о злоуиотребама по манастирима и о задуживању, нити је у своје зреме гласа свога подизао, што се опраштају стари дугови манастирима; дочим смо ми одмах у 2. броју по своме примању уредништва овога листа, јасно и гласно изјавили, да не одобравамо неуредности но манастирима, те смо подједно позвали меродавне, да им стану на пут и да прогоне оне, који то чине. И осуђујући то, наравно да нисмо могли одобравати ни неумесне поступке саборског одбора, који је у место, да се послужио својим правим; ударио је у страниутицу, те у место да је вршио савегно своје контролно право, он је хтео себи да ириграби право што га нема, т. ј. да раснолаже са приходима манастирским, чиме је изазвао отпор, до ког није морало ни чпребало да доЏ. Да је са свим нешто друго вршити савесно и тачно контролно право, а друго правити прорачуне на сумце и без, доро#ора са манастирским настојатељима и стручним надзорником манастирских добара, по којима се не може постићи она свота чистог прихода, ако се хоће да се манастири одрже, која се по прорачуну имала ностићи, те због неиостигнућа, без претходног извиђења и саслушања дотичних, одмах одредити истраге на лицу места; то је бар јасна ствар. Саборски је одбор једном већ изаслао своје изасланике по манастирима 1902/3., којом су се приликом као гато смо у своје време рекли нека г. г. изасланици добро и својски прочастила, примили леае дијурме и пили братимство са неким настојатељима; ал до данас ми не читасмо њиховог извештаја о своме прегледању, што на.јбоље доказује, да ил' нису ништа незаконитога наишли, из' нису били у стању пронаћи, — као н. пр. у Прибиној Глави, где се после смрти настојатељеве показао стари дуг од неколико хиљада кр. који се не би могао прикрити, да су прегледачи били дорасли за прегледање и да није било за лзђи „коалиционарца". Ал то „Застави" и осталим радикалским листовима, па и оном „женском" ни мало не смета, да на сва уста ненрестано телале, како се краде и арчи но манастирима! Нека изволи саборски одбор пробе ради,