Српски сион

В р . 7.

СРПСЈШ СИОН

i тр . 169.

како знајући да крив ниесам, к нему неидем, нити му се преко когз молим, и тако овде пребивам, ево је месјец дана. Свое трошим, а мој дом плачевни пропада, ја овде а мој брат у табору, за то пренонизно вашего Преосвјашченства молим, да би се удостоили Г. Блажењејшему писати и за ме њекое слово добро реците, да ми не чини под моју старост сиасета, и нерони моего дома, доста су ми га унити разорили, внше од 5 хиљада ја сам от моего дома потрошио, а камо окове, тавнице и опе шчадне налице от рук и ног ноктеј лишение, изгнанија по чужих земљах, ожеднија, дондеже хорватскују епарХИ Ј*У У благочестие ниесам привео, коју није свјато ночивши Патриарх Арсение Черноевић мого под благочестие подоонити, а сад стоим за леђи чанпиру, који није вредан с једном женом бееједити, а камо ли с царско краљевскаго величества министериом и с лавови загребачкими, како сам ја говорио на всјакој истанции нотребној. С коим концем далше себе у милост препоручујући, остаем дневно ношчи Богомолец и препонизни служитељ Николај Поповић с. р. протопресвитер хрвацки. (Продужиће се.)

0 паушалу парохијеким звањима. Саборски јв одбор у иогледу иаушала све ■ шшеиичког издао следе~Ку наредбу. „Овдашњу одлуку С 0. 4830.[1853. ех, 1902., којом је установљен годишњи паугаал за набавку гшсарначких реквизата за парохијска звања за све парохије осим горњо-карловачке, односно овдашњу одлуку бр. СО. 4164(1001. ех 1903. којом је установљен исти паушал и за епархију горњо-карловачку, протумачити тако, да су парохијска звања из споменутог паушала дужна набављати и све тисканице које су им за приватне странке потребне као тисканице за издавање извода из књига крштених. венчаних, разне сведоз^бе ц т. д. дочим је саме званичпе

књиге, прошоколе, иечаш и др., што, као инвентарски предмет остаје свагда у парохијском звању, дужна набављати сама црквена општина". Из седнице спр. прав. нар. цркв. саборског одбора држане у Карловцима 24. новембра (7. децембра) 1904. године.

Је л' ово поштено и доетојно! Д. Р. Када оно 1903. радикалске пер.јанице, за одржати се на површини и оисенути простоту, покренуше хајку на манастирске настојатеље, те у ту циљ позваше српски народ митрополије Карловачке на збор у Сомбор, да „заузме положај" у том питању; тада смо ми написали мало подужи чланак с насловом : „Ла,кше! Лакше!" који је изишао у 2. бр. о. л. за 1903. И кад смо ми у њему међу осталим рекли и ово; •• „ —• — На приговбр/ Да се не може водити контрола, кад би манастири сашг радили земљу, одговарамо:. то не стоји. Нека само административни одбори, саборски одбор, и повереницц савесно врше своје контродно право; па ће се видетн : хоће л' моћи бпти „грабежа". (Како је међутим постављен надзорник црквено-народних добара; то еу престали п повереници".) Пошто смо за тим навели сва односећа се наређења о управи и надзору над манастирским добрима, рекла смо: „ И ако се поред свега тога догађају крађе, грабеж п она чуда што се тврди и нзноси по листовпма: зар су — ако поменуто стијп каиуђери за то криви, а ие и поменута надзорна тела ?" „Ми велимо, да .су за то већма кривн иотољи јер Вук је рекао: „није луд, ко је појео три проје него онај, који му их је дао". „Мн не бранимо оне калуђере, који нису уредно подноспли рачуне, и који се нису држали прописаних улустава. Не, мп смо сваком приликом говорили, да такове треба најстрожије казнити.". „Ми смо увек били за ред по манастирима и наше је уверење, да се поштен човек не бојн и не трза од контроле." ,,Ал' тако смо псто увек, па ево и овде, замерамо и бацамо већу кривицу на поменута надзорпа тела, него на калуђере, што су допуштали и трпели, да по гдекоји настојатељи не поступају по прописаним упуствима". „Да се поступало од љихове стране по уступљеним им правима: уверени смо, да би давно и давно бпо ред у свима нашим манастирима, као