Српски сион

С тр . 168.

СРПСКИ сион

Б*. 7.

тио у једну механу и заискао да ми спреме кокошку, меанџија еије хтео да ми је спреми ; у 28. наводи Стојановић како је у Пављанима живео један човек више година невенчано с туђом женом, норед живе жене, те кад ју је од њега отерао своме мужу, и исти дошао у Северин, да га пита може л' он коју другу жену узети, и не нашавши ме, отиде проти у Писаницу, и ослови га : оче прото, био сам код нашег господина у Северину, но нисам га нашао код куће, а ишао сам му да га упитам, да л' смем узети себи другу жепу, кад је отерао ону од мене своме мужу, на што му прота одговори: код каквог господипа? Кад вам дође какав неваљао калуђер, а ви га одмах направите господином. Он је само дотле господин, док не нађем неколико момака, да га дотле туку, док у њему осећају душу, те потом да га отерам онамо, од куда је дошао; у 24. како му је по његовој — Стојановићевој — инсталације дошао један човек из Бачијана, те тражио да изиђе са женом, која је већ 4 године код проте Поповића, пред мене да им судим, и прота не само што је не хтеде нустити, него човека затвори, ког сам са капетаном Прокопијем преко команде ослободио; у 25. како је наредио, да пошто иста жена не може да живи са својим мужем, то да може засебно живети, ал' да се не сме пре удати за живота свога мужа, ну, нрота Поповић сазнавши за то, давао ми је 6 дуката, да јој допустим преудати се, јер је он рад Д а ј е УД а за свогједног рођака. Ово дана рече ми хусар Калаџија, да је иста жена била и трудна, но да не зна где је дете скривено; у 26. како је прота Поповић имао договор са игуманом Лепавинским Антонијем, и како је ископао тело покојног владике (Симеона) без мога знања; у 27. како је прота Поповић из простог пркоса повратио кућу владичину у Копривници, те тражи себи владачине новце дате за њу, и ако се данас онаква кућа не може за скупе новце купити; у 28. како прота Поповић увек нротивно странкама тврди од онога што ја кажем и наредим, те тиме чини ми велике неприлике; у 29. за моје проповеди јавно говори љу-

дима, како ја незнам ви сам шта говорим, и друго којешта зе мене, те ми тиме туче углед и код свештенства и код варода, те и сад његове присталице иду по генералату, и буне народ против мене." Да л' су ови „нреступи" проте Поповића истпнити, и да л'је патријарх Арсеније због ових „преступа" збацио проту Николу Поповића са администрације Хрватско-севериоског владичанства; не знамо, Ал' значајно је нисмо истог проте Николе, што га је иисао из Карловца Карлштата — 31. Октобра 1747. где је био у то време интерниран, — биће владици карлштатском Павлу Ненадовићу —, које гласи : Преосвјашчењејши и словесњејши Г. Г. а мње премилостивјејши Отец и патрон! Вашему Преосвјашченству објавити могу, како сам под моју старост криво и неправедно пострадао от моего принципала Господина Патриарха а преко моие трудно мучние мерита, кое сам нашему благочестију у хорвацком орсагу учинио от љета 1716. и унију от сто љета укоренену искоренио, а нашего правеславнаго Енискупа увео, за кое мое дјело нокојни Г. Мојсеј Петровић на једној иротонији с нокојним темишварским поставио протопопом и патентом утвердио и у они народ послао чувати и учити и на благочестие крепити у љету 1726.; такожде и покојни Г. Симеон Филиповић утврдио како и последњаго конгреса карловачкаго (1744.) Г. Патриарх потврдио и са златом патентом даровао написаном, а сад иак послао чанпира на мое мјесто, а мене итио иза леђа и јошч тужио нашему принцу и губернатору да сам на негова три ордера нехотио к нему прити, и за то ме Г. принц иод арестом озгор послаз, један копрол и 3 катане са мном дошле, ја ниесам нигда нримио његова писма како је чанпир дошао, него једно да отступим од администраторие старо љето дана, а друго позивателно 4 месјаца старо от чаннира мени предато; и наши официери и Г. обрстар писали Г. Патриарху за ме, и такоме држи у старому двору ни у ресту ни без реста, у цркву и варош камо хоћу, тамо идем, а к себи ме не зове, правде ми неда ; ја