Српски сион

Б р . 7.

СРПСКИ СИОН

вице проте Поновића за време своје администрације и доцније. У 1. се вели, како му је — иротосинђелу — рођак нротин Ђорђе Бапунар нриповедао, да је прота кнезове учио и говорио им, да они нису дужни војевати ни нротив другог кога, него само против Турчина; у 2. како је прота прибавио многе печате од свештенства и кнезова, те се с њима служи при својим тужбама; у 3. како је народ желео да им дође за владику митрополит нишки Георгије Поповић, а прота је наговорио генерала (?!), да му се не допусти, говорећи: ми не требамо турског владику; у 4. како је прота народу јавно говорио, да не узму из дољних крајева владику, који мртце и испод вешала сахрањују; у 5. како је прота писао Официрима што су пред непријатељем, да су се сви налазећи се код куће ОФицири сложили и са својим печатима потврдили да им он буде владика, те позвао и њих, да се и они прикључе њиховом закључку, а кад исти замерише налазећим се код куће официрима што су то урадили, они им одговорише, да се они нису ни нашто ни потписали нити своје печате ставила; у 6. како је прота наговорио све ОФицире, да моле ца им се постави владика, коју је молбеницу сам саставио, и оставио једно празно место у њој, а кад су се и ОФицири и остали потнисали, написао је на оно празно место; „домаћи син"; у 7. како му је капетан ЈБубојевић приповедао, да је прота наговарао два дечка да убију Љубојевића; у 8. како је изјавио корнет — подоФицир — Томашић, како је прота побунио иротив њега парохијапе и да га за мало нису убили; у 9. како је поп Павле дао проти 18 Фор да га измири са парохијанима, те кад је прота још више искао, што му поп не хтеде дати, још је већма раздражио парохијане против њега; у 10. како је прота одузео болчанску парохију од попа Илије и ,гао је попу Гајици Милашиновићу; у 11. како је прота од попа Константина из Трешњевице одузео од његове парохије два села, која му их је дао владика Филиновић; у 12 како су ноп Симеон и бршљанички Фендрех Лазар из-

јавили, да је прота лозволио неком Ђуки да ступи у 4. брак, а једној жени и човеку у 5. брак; у 13. да су иста, двојица изјавили, како је прота допуштао да се венчају и они, који су украли или силом одвели девојку; у 14. како је поп Ми хаил из Грабовца изјавио, да је прота узео од Зорића 2 дуката, и допустио му да се може венчати са украденом девојком, а толико исто и од Ивана Будисављевића, да се може венчати са силом одведеном девојком ; у 15. како исто вели и поп Новак из Виљева, да је ирота од Гавре Петровића узео 3 дуката, да се може венчати са силом одведеном девојком; у 16. како је каиелски поп Богосав изјавио, да је био у Ковачици, кад је проти један човек дао 6 Фор. да се може венчати са једном удовицом што му је сама дошла у кућу; у 17. како је поп Новак изјавио, да је прота пред њиме и још многима гадно грдио патријарха и како му рече патријарх пише да дође у Осек и да му донесе нов^ца, он мисли рече — да код мене седи ковач и кује новце. Патријарх ми — рече — изгледа као луцкаст турски паор; у 18. како је прота одговорио обрстеру, кад га је саветовао да иде на нозив патријарху на суд: да ме зове царица, њој бих ишао, ал нред турски суд не идем; у 19. како су се спрам мене — Стојановића — понашали, види се из тога, што ме при моме доласку не хтедоше пустити у генералат; а кад сам дошао у Конривницу, лепавински су калуђери написали протест, у ком су рекли да ме не ће пустити у манастир, и ако ме нису ни познавали нити видели, те нису ни могли имати шта против мене, него су то чинили с тога, што не хтецоше признати икога над собом; у 20. како се прота изјаснио на успеније Богородице пред капетаном Зделаром и другима, рекавши: нознајем ја већ њега, он не ће бити наш владика, док сам ја жив; у 21. како је на рождество св. Јована у Ласовцу капетаву Љубојевићу говорио прота, да сам му ја — Стојановић — измакао сголицу, те није постао владиком; у 22. како је прота пред ввше њима говорио, да кад сам ишао у Карлштат генералу, те свра-