Српски сион

СРИСКИ сион

(Ј тр . 189.

дар своме напаћеном, „муком свакојаком", народу. ј Илн зар пије скроман дар књпжица, која вреди (4 ј нов.) готово толико, колико је сиромашна еванђелска удовида приложила храму, али драгоцен, јер га је изазвала племенита љубав према Ономе о чијем се васнрсењу у ирвој књижици арича и топла жеља да у тешким и мрачним данима баци зрачак наде и утехе, у забринуте душе и узнеиирена срца своје браће. Омладина наша приступа к делу, светлом делу. — Ко да је не похвали, ко да се не радује томе, а најзад, има ли кога пзмеђу нас ко јој не би хтео помоћи чиме може? Свештеници српски и учитељи нека се постарају да што више оваких књнжсца доспе у руке многих „малпх", тиме ће потпомоћи добро дело, а и осоколити нашу омладпну на даљи још ннтензивнији рад још док су у школп, а без сумње живљи и благотворнији, кад се удостоје великог пмепа, а свете дужиости свештеника п учитеља иародних. Вз штампаног огласа, што га доносимо у листу на стр. 191., види се каква је цена првој књижпци и погодпости екупљачпма на њу. (Одбор Седморице и Свештенички Конвикт.) Упозорујемо поштоване читаоце на извештај о радњп Одбора Седморице и на записнике о његовим седницама, које напред доносимо у данашњем броју о. л. Тако исто упозорујемо на позпв Свештеничког Конвикга у Карловцима, којије такођер доносимо у данашњем броју о.л., те и са своје стране топло препоручујемо Свештенички Конвикат помоћи свакога, ко му у помоћ притећи може. (Чудна појава.) Про^лих дана уписао се је једаи умировљени парох и почасни протојереј за члана Матице Српске, Народног Позоришта и Учитељског Конвикта — само се није сетио да се упише и за члана Свештеничког Конвикта. —р„Н. Србобран" доноси ову белешку у бр. 68.: „Једна непријатна ствар". Хоћу да изнесем једну ненријатну ствар, о којој и маџарске новине већ говоре, а ни мало се баш њоме не можемо поносити. Тиче се Харнпнца помаџареног Словака и неквалификованог мернпка, на кога је спала градња око српске прав. цркве у Новом Саду, поред наших стручних мерника. Већ је овде говорено да се не треба само у вдравицама размахивати Српством и само у њима говорити о замашности начела „свој своме", него да нам је потребно мало више ситног реалног рада, а мало мање шупљег теорисања. Но оставимо то за сад на страну, па да региструјем оно што сам читао у „РезИ НШар"-у, Наиме свима је овде познато, да се летос пред

д-р Николом Михајловићем хвастао Харминц, да он мора добити градњу саборне цркве, јер он пма у џепу саборски одбор, а међу њчма ако попу Божидару Поповнћу покаже само једну стотинарку, он ће му све учинити. Како је Харминц одисга добио градњу, то је д-р Мпхајловић да не би изгледало да је саборски одбор потплаћен, упозорпо на Хармпнцово казивање д-р Мушицког, Јовановића и Илпјћа. Место да су ову тужили Хармпнца, они упуте Харминца да он тужи д-р Мнхајловића и они суделоваше као сведоци. После првостепене пресуде, у којој је осуђен д-р Михајловић, у суботуједругостепени форум сасвпм ослободпо д-р Михајловнћа, јер је одпсга доказано да је Харминц на више се места овако „ласкаво" пзразно за наш саборски одбор. Овај се догађај не сме слатрати као маленкост, преко које ваља ћутке прећи. Српскп народ с правом захтева, а тако исто и аукторитет самога саборског одбора, да. нико не сме посумњати у његову чистоту. Кад је јаспо обелодањено, да је одиста Харминц оваке клевете разносио, онда је ред, да га д-р Мушицки, д-р Илијћ, д-р Јовановић а нарочито пон Божа позбву па о^товорност, јерјеи онако промашена адреса, кад је д-р Михајловић изведен пред суд. Иоправак. У данашњем бр. на стр. 172. у 10. р. од доле у првом ступцу у место 1786. треба 1876. Уредпик: Димитрије Руварац, протојереј. Читуља. \ , Дана 28. о. м, (10. анрила) 1905. год. премипуо је после дуге н тешке болести јереј | Љубомир Раки% парох у Беркасову, оставивши после себе ситну децу. Вечан му спомен! / Поелате књиге на приказ. 0 дужностима парохијскијех свештеника. Прештампано из „Гласника православне ДалматпнскоИстријске Епархије". Власништво Еп. Конзисторије у Задру. Задар. 1897. (?) 8° цена 1 Круна. Ењиге за народ, издаје Матица Српска из задужбине Петра Коњевића. Свеска 112. Ин књига Староставник 111. Војиспав Травуњанин од Стевана Сремца, Нови Сад 16° 71. Нови лпстови: 1) „ Сриски народ уредник професор Л. ЗрниД, Београд. Излази 10. и 25. у сваком месецу. Цена 10 Круна. 2) Лаворика, власник: Славко ЈанковиА, главнп уреднпк: Љубиша ЛалиИ. Излазп 1. и 15. у месецу у Земуну. Цена 12 Круна.