Српски сион

Б р . 7.

СРПСКИ сион

С тр . 165.

у зајам примите и исплатите ХоФмана. Нек узајми не ће се кајати. Оашчество би с Поновићем Д. м;огло и морало задовољно бити. Михајловић је мени права проклетиња. Вода га однела. Проклет час, кад сам га из Срема довео. Да га можемо исплатити па да га таки отерамо. Набијач мени и чини и чивиће бесчестие. То ние без комплота. Велику ми је сметњу и штету учинио. Четири су партае — 2 брачна и несогласна пара — позвани у Карлштат за будушчи вторник. Пише се проти Славнићу и Поповићу да те партае склањају к миру. Кажите Дјаковићу, да данашње писмо таки пошље Славнићу. Могу код вас држати консисторијум; можете и ви вигго^аћгз нотариј бити. Кажите, да сам вам вовјерио. Силнајето ^метња! С протоколом могли биоте ви таки амо доћи, ако су вам аљине и капа готове. — Деци! Радаковић 600 ф ., Лесл 400 ф. и више, дадох му данас 15. Л. М. XXVI. 10. Дек. 1828. Пријатељу! Ја доби прилику писати вам. Докмановић нолази по пшеницу и пр. Ја сам секретару с многима депешама послао то у Карловац то у Загреб. Заборавио еам му казати, да ми билете — Фине, лепе — за честитање новог лета Господама или у Карловцу или у Загребу нађе и купи. То му сад препоручите. Календар сербски требам и хоћу све календаре, кое Зупан, књигопродавац Загребски има (а има их више родова — видио сам из објавителног листа поред „Луне"). ./• По прикљученој Ноти ./• (коју ми опет вратите) купите праха за зубе. За њеколико порциа теја от зове купите. Ми једнако немамо црна, чиста и бистра (садашње је густо и чађаво) мастила. Та требало би једанпут имати. Ја сам рад ничим же менши бити во владиках сербских. И папира још по мојој вољи нисам имао из Карлштата. Све регементе мени пишу на бољем папиру. Умна и сердачна ми је боља, што сам се управ сада лишио новаца, кад би требало новаца за новине. Би ли могли на вересију у зајам новаца добити за загребачку „Луну" (морам је узети као Хрватски натриот) и за будимске новине (Меше ГдећИпдб %еИт%). Гледајте и опет гледајте — — — — (Наетавиће се.)

преузвишеног г. кр. уг. министра председника на призив манастирски настојатеља од 6. Јунија 1904. У смислу V. одсека прев. краљевске наредбе од 10. августа 1868. год. манастирска имања сачињавају народно-црквено добро и по 5. и 6. § §.-у V. оцсека исте превишње наредбе управа и руковање манастирским имањем поверена је средишној управи народно-црквених добара, фондова и заклада. Одређени делокруг средишне управе у погледу управе и руковања манастирским имањем пренешен је у смислу 30. и 31. §.§ -а превишње краљевске наредбе од 14. маја 1875. год. на саборски одбор, чија су права у овом погледу још проширена тиме, што је саборски одбор у смислу тачке г.) 22. §-а сада наведене превишње краљевске наредбе позван да у погледу манастирског имања врши и нецосредан надзор и ради тога може повремено' и поНеренике изашиљати на лице места. Услед свега овога несумњиво је, да саборски одбор по овоме делокругу у погледу управе, руковања и надзора над манастирским имањем може према уживаоцима и руковатељима, који су дужни рачуне полагати, потребна расположења тим пре чинити, јер средишној управи народно-црквених добара, односно наместо ове у смислу већ напред споменутих 30. и 31. §-§--а превишње краљевске наредбе од 14. маја 1875. год. постављеном саборском одбору већ на основу 18. §-а V. одсека прев. краљ. наредбе од 10. августа 1868. год. припада и то право, да над руковањем манастирским имањем води надзор, прегледа рачуне, даје опростнице полагачима рачуна или их на одговорност повуче, в у опште у овом погледу врши дисциплинарну власт, шта више осим расположења сада споменуте краљ. наредбе од 1868. год. у смислу тачке 3.) 22. §-а прев, краљ. наредбе од 14. маја 1875. год. и то право, да финалише рачуне манастирске. Право саборског одбора, као административне власти, која је ступила на место средишне управе, која му припада