Српски сион

Стр. 206

СРИСКИ

СИОН

Бр. 8.

Сваки спис мора бити јасан и јасно писан, не сме се превлачити нити ножем истругати, јер тако иструган спие не може бити вероД( стојан. Осим тога није пристојно — особпто ако се пише вишии особама или властима — речи или читаве речениде подвлачити, као да хоћемо ту особу или власт да упозоримо на важност тих речи или реченица. Ако за који спис није доста један табак, него два, три или више, ти се табаци не смеју слати незашивени, него их ваља зашити, или другим згодним начином спојити Натиис уреда или звања, кому спис шаљемо, пише се у примерној удаљености од текстн. Особама или уредима врло високим, натпис се пише од прилике у половици прве стране. На почетку званичног списа нема места каква поздравна формула, него се једноставно почиње насловом. а тако исто и на крају списа ставља се једноставни потпис имена и презимена са ознаком службе (разуме се да потпис мора бити јасно и читко написан). Уверавање о поштовању и. т. д. на крају званична списа, нема места, него се само напише име и служба. Врло много вреди да се у сваком званичном спису јасно забележи место и време, кад је спис издан. 0 томе не зависи само веродостојност, него и ваљаност званичног списа. Н. пр. Сведочба спромашгва од год. 1890. не вреди као ваљан доказ и за год. 1896. јер се за 6 год. могло но што шта и изиенути. На четвртој страници уредовног или званичног списа (претпоставља се, да тај снис заузима само један табак, иначе у опће на листу који служи за омот званичном епису), када се уздуж пресавије, и то на десном ступцу, напише се т. зв. рубрум или аргументум, садржај, у коме имаду ови делови бити: а.) На горњој половици деснога ступца напише се име уреда или звања, коме се молба или у оиће спис шаље н. пр. Високопречасној српској православној Архидијецезалној Конзисторији и. т. д. б.) на доњој иоловици деснога ступца напише се име звања, од којега званичан спис долази н. пр. Парохијско звање у Н. и. т. д или име молитеља или онога, ко спис шаље, његова служба и. т. д.

в.) на истој доњој половици деснога ступца напише се десно (тако да је с леве стране остане нешго мало празна простора) кратки садржај или главна ствар сппса, што се зове „Нићгит"; н. пр. парох Н. Н. у Н. моли за допуст X дана и. т. д. г.) сасвпм доле на самом крају истог ступца, означује се број прилога с напоменом, је су ли прилози оригинални или преписи. Н. пр. „са 8 прилога, ито 6 у оригиналу, 2 у препису". Рубрум је веома потребно исписати, а особито, ако је званичан спис опширнији. А ево зашго. Чиновници појединих уреда, који воде уручбени записник често немају слободног времена да силне списе, који стижу, реч ех1епбит прочитају и садржину њихову нроуче, па се често догађа, да спис, који рубрума нема или није добро написан, пометњом дође у друге руке, или се додели другом референту, те се тако решење његово без потребе одлаже. Ако се званнчан спис особно предаје, не треба коверта. Ако се пош; -ц шаље, меће се у коверат, који се занечати. Ако је више списа, коверат ваља концем унакрст везати, па онда запечатити. Ва печаћење званичних списа, који су у коверти, узима се иечатни восак или облатне. Није довољно коверат гумом намазан залепиги, па шгамбнлом ударити, јер се тако запечаћени коверти дају лако отворити и затворити. Печатне марке од папира т. зв. 81е§е1тагкеп не смеју се на званичне списе приљепљивати. Парохијски печат нека се влажи бојом илавом или црном, пошто се ове боје не дају с папира избриеати. Печат даље мора бити јасно и читко ударен. Печат који је унутра на спису мора се ударити на оној половици списа на којој је и потпис аарохов, али тако да осгане недирнут, кад се спис пресавиЈе. Особито се то мора назити онде, где се употребљује вошгани или облатни печат. Решавање молбе или званичног списа обавља се често на леђи (т (1огво, а 1ег§о) т. ј. ш ~а левом ступцу друге или четврге странице преданога списа. Такво решење списа назива се 1пс1ог8а1ит или а1егд;а1ит, и даје се појединим странкама и нижии уредпма, а толерира се међу особама или уредима, који су координовани. Нижа пак звања ве смеју нипошто вишим звањима одговарати индорсатом.