Српски сион
Б р. 8.
ништа цретпоставити. По својој сиољашњости спис мора бити чист и чисто начисан и пристојан, јер аљкавост ноказује аљкавост лица, 1.о„е нише. Званични списи имају се, што се језика тиче, сачињавати једноставно, пристојно, разгов> тно и тачно. Званичан стил треба да буде по јеаику исправан, кратак и јасан. Крупне иогрешке нротив исправности језика не служе на нонос састављачу концепта, шта више много (у пута кадре у извесним приликама и рђаву (енку бацити на углед парохијалног звања. Краткоћа слога постизава се избегавањем су нншвога т. ј. све оно, што може изостати, а да читалац обзиром на расправљени предмет или на сврху, коју састав и»а да прикиже, не осећа празнине. Избегавати ваља таутологију или слична ненотребна понављања. Краткоћа слога је огледало, које показује (Хваћање и разумевање састављача списа. Свештеник, који уме кратко и језгровито писаш, а притом исцрпе потпуно предмег еаставка, доказује не само, да је кадар тачно разликовати битно од небитног, него он ствара нешто нромишљено и злрело. Јасноћа тражи, да онај предмет, који израђује, тачно познаш и схватиш. Нотпуно схваћање предмета зависи од проучавања списа. Ко хоће, да јасно пише, чреба да оно што мисли изнеги, сведе у неки одређени ред. Разумева се само но себи, да ,асноћа стила зависи и од избора правог израва. Језик мора бити чист и са речима, које су стекле грађанско право у званичном стилу. Не треба употребљавати стране речи, кад се мисао може и српском добром речју јасно изразити. Мора се пазити на чистоту, и подесност речи т. ј. да нам речи буду и праве, чисте и народне и да тачно исказују мисли, које желимо другоме доставити. Пазити се мора даље и на то, да се избегавају туђе речи, затим изрази, које сгранка или онај, коме пишемо, не разуме. Провинцијализми нека се само ондаупотребљују, ако се другом речју не може дотични предмет изразити тако јасно и схватљиво. Треба се држати златне средине, да избегнемо превелику опширност, а и краткоћу, да не постанемо тамни, и нејасни. Стил мора бити нриродан, не извештачен; бомбаст реторски стил ваља такођер избегавати,
пазити ваља да не паднемо пак у монотонију. Сгил мора бити скроман, не греба се хвалити ни материјално ни формално. Ошл мора бити достојанствен (избегавати иросте изразе), а речи биране по законима нристојности и морала. Кад се о гадним стварима паше, треба велику опширчост и непотребне појединоети избегавати, а ипак бити јасан. Снољашња страна званичног списа мора се исто тако одликовати, као и унутрашња, јер као што смо рекли, аљкавост на сиису показује аљкавост и онога, ко је спис ниса >. Зна се, да се добро и брзо званичење отештава, ако звавични списи нису онакви, какве их пронисују извесна правила, ксја се тичу спољашње стране списа. Ово би отприлике блла главна правила обзиром на спољашњу страну сииса*. Званични списи в;Јља, да се пишу на обичном белом или беличастом папиру т. зв, канцеларијском. За званичне списе незгодан је папир оцвећ великог ф)рмата, а не сме се ■ писати ни на обичном пагшру, којим се служимо у писању приватвИх писама. Писаги ваља или на ио табака н. пр. сведочбе о моралном владању, сведчбу сиромаштва, кратке одговоре н. пр. Оићинском поглаварству, парохијалном звању, кр. кот. области и. т. д. или на чишавом шабаку, ако званичан саис гласи на виша какав уред, нретпостављену власт и. т. д. Ако се пише каква мопба, преставка или притужба на високу област, тада се табак пресавије уздуж половицом, те се пише само на по сгране, и то на десној половици. Лева остаје празна. Како одозгоре тако и одоздо оставља се три до чегир прсга празна простора. Обични поднесци пишу се преко читаве стране. Четврта страница. табака остаје нразна. Ако је званичан спис тако опширан, да морамо и на. четвртој страници писати; онда се дометне још један табак или бар по табака, да се на њему напише „рубрум". Папир треба да буде чист и подједнако одрезан, а писати ваља мастилом (тинтом) и то црном, нипошто црвеном или друге које боје. * Таква правила процисао је надбискуп Загребачки Посиловић ва своје свештенство, па ка7Со су иста правила згодна и за наше свештенство, ми их у главном овде и8н0сим0.