Српски сион

С тр . 204.

СРПСКИ сион

жное в духовпих правлееиах послушание, подчинение, љубов же и чест воздајете." (Рук.) Митрополит је Хорђевић послао одмах за тим свога протосинђела Јовапа Јовановића — потоњега владику карлштатског а за тим бачког —, који ]е обавио раздеобу бившег костајничког владичанства, међу гпрњо-карловачким и пакрачким, и но списку његовом и мајора Таорђа пл. Кнеже ввћа, који су обавили иопис кућа и мушких душа, нрииало је пакрачком владини из вараждинског генералата т. ј. из св. ђурђевачке и крижевачке рЈгементе из 218 места 3136 српско православних кућа са 17.795 мушких душа. (Рук.). Како владика Хрватско-север^нско-марчански — Симеон Филиновић, кад је 1735. дошао у Северин за владику, није у њему нашао ништа; прва му брига беше, да узме себи кућицу за свој двор и да накунује земље и винограде. Тако је 29. Јунија 1735. узео од Стјенапа Бусића из Севирина уз кућна земљишта 8 мотика винограда, а у иољу 6 рали земље и но реда у млину Јовачи т. ]. сиаки осми дан, за 80 Фор ; 5. Јулија од Петра Тишљаровића но реда у млину Јовачи за 30 Фор.; 19. Септембра и. г. од Марка Будимировића за 170 Фор. виноград на брегу ораовичком с кућом и винским судовима, а од Марка Будимировића кнеза, виноград на брегу ораовичком с кућом и винским бурадима за 170 Фор.; 28. Марта 1786. од Дмитра Шабатовића, кућу, виноград, шуму и земљу за 60 Фор.; сермију нокојног Вука Которића за 70 Фор.; 28. Фебруари 1737. од Марије Вукмировне земљу за 210 Фор.; 28. Марта 1738. од Михаила Поновића земљу за 160 Фор.; без назнаке године — од Стоје удове Саве Мешчрића виноград 9 мотика, по реда у млину Матара за 100 Фор ; од Велимира Годеча за земљу — без назнаке НОШГО. (Рук.) Краишким власгииа, пошто се већ није допустило, да се у Северину поставља после смрти Филиновићеве други влндика било је противно, што је у Северину било владичанског имања, те нод изговором, да ерару треба исто земљиште, после дугог

преговарања, иапослетку буде утврђена цена између владике пакрачког и ерара од 1419 Фор. 45 кр., коју је своту ерар 27. Маја 1775. исилатио, а овај ју је 31. Марта 1776. у народни фонд унео. Од исте је своте припало ноловина на основу решења илирске дворске депутације од 2. Септембра 1775. пенрикосновеном, а половина школском (клирикалном) Фонду. Свега је пак ерару за ту своту припало у Северину једна кућа од дрвета, нроцењена 50 Фор., шупа пр. 15 Фор., за чељад стаја ир. 6 Фор., амбар пр. 50 Фор.. штала за коње пр. 25 Фор., штала за овце и говеда пр. 8 Фор , 2 кметовске куће пр. 20 Фор., 162 2 / 3 јутра ораћа земље пр. 803 Фор. 45 кр., 23 јутра ливаде пр. 184 Фор, 2 винограда пр, 110 Фор, х / 8 дела поточаре пр. за 30 Фор., 1 ^/ 2 дела поточаре пр. 60 Фор. Осим тога је заостало 4000 комада цигаља коју је владика Филиповић био спремио за цркву. (Рук.) Исту су земљу и зграде по смрти Филиновићевој уживале владике костајничке, а од 1772. пакрачке, и по решењу илирске дворске депутације, морао је пакрачки владика Атанасије Жавковић, за последње две године уживања платити ерару по 74 Фор. 30 кр. Против иродаје ерару речених добара, одунирао се и митрополит Ђорђевић и но његовој смрти администратор Мојсије Путник и митрополит Вићентије Јовановић Видак, и народни сабор; но она се морала извршити, као и она у Медку у горњокарловачком владичанству. Наотавиће се.

Званични епиеи. — одломак из „Парохијске канцеларије". — Драг. Драгојевић. Званични описи парохијалног звања морају се одликовати, како по унутрашњој својој страни — ио стилу и садржини, тако и по спољашњој страни. Садржина мора бити верна у изразу, а то бпва, кад се у саставу тако изрази, да нема несиоразума, нити разног тумачења. Ове се мора потпуно исписата, а