Српски сион

С тр . 266.

СРПСКИ сион

Б р . 10.

лугером своем Благодјеју и епархијској Архивје. — Здје препоручају вам, да ми всја искуства ваша јеже скорјее, колико знате и дознате от сеље сообшчаете, нарочно же от онаго времене, јегда предречени млади калогер бист тамо купно со оним босанским свјашчеником Павлом Карановићем, на иодобие ланца историческаго, что оногда слишасте от Кирића, от Зори, зане ониј Босанац добри сказа ми, јако Зора млогаја противу мене глаголал. без сомњенија за љубов игумену и корист сего посљедњаго; что носље онаго времење знаете сказати о Кирићје, о Зорје; что и коим намјерением говораху и говорјат сиј о игумење и о мње; — знаете ли, водјат ли каковија коресподенции, либо сонадписОванија между собоју игумен, Кирић и Зора; знаете ли каковвја сљеди, гдје би и у кого би била она акта. Всјачески потшчитесја дознати, ашче не у Зори она акта сокровена, бити имут. Изобрјашчите сљеди к сему; то средствием словес Зори, то чрез Кирића, то чрез служавки Зори, јаже вјеројатно узнает сказати, како акта она принешена и сокровена биша. Открите свободно, что и нарочно кијми слови говорит Зора противу мене. Открите, что и како дјелаетсја во обшчествје в смотрении церкве рачунов и обшчаго согласија. В Карловцје 23. Дек. 1835. Лукиан Мушицки Епископ. Ш. Честни отче Јоане! В поспјешности оволико: јесте ли что досеље болше либо множае дознали, во смотрении онаго вопроса, у кого би она акта консисториална, Илијћем игуменом украдана, тамо держима била? Имјеете ли бољее знаков, јако у Зори бити имут? Ашче несут у ЈХазарја Кирића? Гдје јест сеј скитница? Чим бавитсја? От кого препитание имат? Какова распрја јест между Зороју и обшчеством ? Ашче не би комисија консисториална добро средство била за примирение ? В Карловцје 20. Јан. 1836. Лукиан Мушицки Епископ. IV. Честни отче Јоане! Лазар Кирић обрјетаетсја за ниње здје в Карловцје. Особенаја судба пригна јего сјемо. И-

шчет у мене милости и покровителства. За то многа важна открил ми јест, јаже орудие игуменова граничар Георгиј Маравић, бунтовник посреди народа Гомирскаго, предприемљаше и јешче предприемлет иротиву мене. Јего изступленија в том криминална сут. Откри ми Кирић, јако Маравић њеки пашквил против мене отиравил бје тамо на него, но мнит, јако тојже пашквил, јему уже из Фиуми отшедшу, в руцје ваши иријти имјел. Ашче такови добисте, послите ми јего абие. не остављајушче копии у себе. На всјаки случај скоро отговорите ми. Јавите ми, која бише жертви холери из Фамилии сербских. В Карловцје 21. Ауг. 1836. Лукиан Мушицки Епископ. V. Благоговјејни Администратор! Посљедним нисмом вашим полученоју вјеетију, јако игумен Илијћ пришед в тамошни град посјетити хотјел барона Портнера и гражданина Матковића, и не обрјет их печална себе иоказа и за то абие возвратилсја јест во Гомирје, ползоватисја желает консисториум. Ви ми достовјерним сотвористе писанием вашим, јако онаја утаенаја игуменом акта и писанија, коих косисториум ишчет, Зорје на сохранение предана бити имјеша. Опомјанитесја словес учитеља Кирића, јаже вам в смотрении сих нисем и актов поворил јест. Из нињешњаго пове денија игуменова с величајшим повјерением закључају, јако Зора писанија и вешчи, себје от игумена повјеренаја, предал јест то барону Портнеру, то Матковићу. Того ради пишет консисториум славному Губерниуму, просја, да би сеј иних двух — Портнера и Матковића — принудила ко изданију оних писем и вешчеј, тако убо, да во случаи отрицанија, заклетје их подвергнет, писанаја — негли обрјестиеја имушчаја — сјемо послет. Два свидјетелства, присЈагоју потверждена о затаивании и сокритии оних актов и писании и вешчеј приложена сут писанију. Коиију сего вам посилају, да бисте средствием добраго пријатеља коего у Губерниума наипаче секретарја употребление взј'али. Добро с тјем предварителње договоритесја. Молите јего, да к цели нагаеј споспјашествует всјачески и вејеми силами. Ашче онаја, ихже ишчем, помошчију јего