Српски сион

СРПСКИ сион

С тр . 273.

то не треба ни нрилику пропуетити, а камо ли да ее таковом детету онемогући приступ гвештеничком чину, а управо је донекле и нужно, да се сваки сталеж природним током иомало регененира са подмлатком нижег сталежа. Но како је то код нас? Највећи контингенат (око 75%) наше свештеничке омладине долази од сасвим простих родптеља, оно остало тек ако долази из ниже. такозване полуинтелигенције са изузетком вадда 2—В°| 0 , који долазе из домова праве интелигентне породинл Па шта је резултат тога ? Ништа друго него то, да се већ код богослова у великој мери ооажа недостатак домаћег, кућевног васпитања, недостатак предусретљивости, учгивости, благости и финоће, а које се скоро рећи искључиво само у отменој родитељској кући може постићи. То недостаје код великог дела студената бого словије. Дечко из боље куће се у друштву такових добро не осећа, а родитељ пак нерадо даје своје дете тамо, где овај тешко може изабрати себи круг другова једнаког кућевног васпитања. А кућевно васпитање врло велику улогу игра у животу свакога човека, а нарочито у животу једног свештеника. Другчији је углед, друкчији положај, друкчији видокруг, друкчије су мисли', друкчије је схваћање позива једног свештеника, у коме је урођено к}ћевно васпитање, него оног, коме то недостаје. Са једним мојим једномишљеником у тим стварика сам се баш о томе разговарао, па одобравајући ми моје назоре. Оравнимо само наше свештенике са офи= цирима. Официри су увек угледнији, него наши свештеници. Мањи официри угледнији су, него мањи свештеници, а већи официри угледнији, него већи свештеници. Па јесу л' официри више школе учили, него свешгеници? Не, на против, свешгеник учи више школа; официр сврши четир гимназијална вли реална разреда и кадетску школу, дакле управо има стручну квалификацију матуре, па са том квалификацијом постаје капетан, или кад положи известан стручни испит, може и до генерала доћи, а наш ђакон, капелан и парох мора да стече осим гимназијске матуре, још четир године вишег стручног академеког образовања, а офи цир са. спремом Кпе§88сћи1 -а постизава стеОРПОКИ ОИОН 1906.

пен највишег војништва, где је меродаван у кругу највише интелигенције и аристокрације. Ал' погледајмо, па ћемо се уверити, да се на официрску струку одају деца и најотменијих родитеља, којима је урођено оно кућевно васпитање, она финоћа, онај бољи тон, они лепши друштвени и породични назори, који са тиме подижу углед свему официрском кору, па док видамо, да се официри крећу и да су радо виђени у најинтелигентнијим круговима, дотле није редак тај случај код нас, да се са нашим свештеником под сувачама нодсмевају и шњиме шалу збијају, које му никако на углед његов и на одржање престижа свега свештенства не служи. А о друштвеној рутину код многих да и не говоримо. Тога, угледа фали многом нашем свештенику, а видимо, да и само поректо пружа саразмерно велики део угледа, но јако би се варали^ ако би мислили, да се тај углед и другим начином не би могао постићи, али признајемо — без мала изузетка — фактично се не иостизава. Још многе и многе околн#сти и прилике утичу, да .углед наших свештеника није онакав, какав треба да је. Узгред само да бпоменем: даље и стручно образовање свештениково, његово ступање у живот, његово постизање парохијског места, његове несређене плате, његова борба у животу, његови појмови о његову позиву и т. д., но то би ме све на дугачко и на широко па далеко оцвело, па за сад се само са почетком морам задовољити, шат буде прилике и о даљем по времену коју прозборити. У Сомбору, на Марков дан, 1905. г. Б.

Тестаменти владичански. I. Тестаменат М АКСИМА Н ЕСТОРОВИЋА ВЈ1АДИКЕ ВРШАЧК0Г 1728-1738. (Продужење.) Д. Р. 1741. Априла 1. В Сент-Андреи. Знано что се наће у саедуку свјатопочившаго Г. Епископа Шебешкаго по реду шпециФицираном: 20