Српски сион

С тр . 282.

СРПСКИ СИОН

Б р . 10.

Гаврилу Мартиновићу и Сави §рићу. Тако јесте се случило Гаврилу Мартиновићу поћи у Немачку у Земун у лето 1770. и поче водити трговпну свинарску и јесте пошао на Остружницу претерати један чопор свиња, и ту је видио того Саву еру, коме јесте кућа близу монастира светаго Василија, и јесте упитао за монастир, јели зулум, јели дошао отац Пајсије и јесу ли нашли свете мошчи. Тако Сава јему одговара: брате Гавро, нисам био код куће, веће има цолак године, незнам нишча, а свете мошчи јесам нашао у Београду у савској вароши у једнога Турчина — арнаутина — и јесам их целивао и нознао. Тако пита Гаврило, јесу ли у ономе сандуку, Сава говори: јесу, и Турчин чисто држи и затвара чилитом, али ишче много новаца, а ја немам брате и толико немора их да прода, јер арнаутин милује таку ствар. Говори Гаврило Сави Мартиновићу, молим те Саво, доведи га у Земун и ти шним доћи, ја ћу трошак платити и више частити. Сава говори: с/ћу брате довесги и мошчи донети, и само доћи шниме, али прије немогу него у суботу. И тако јесу дошли у суботу и мошчи донели на налисат и Гавро видио, и није се ктео растати шнима, него колико је Турчин искао, толико је платио. И онда није смео примити, него после подне изишао на фатове и Турчин оставио, а Гавро узео у лето 1779. и донео кући и прибивале код Гаврила до лета 1800. И тако се јесте случило Гаврилу, да јесте боловао много време, и није могао растати дондеже видио да хоће поћи Богу и мало је говорити могао и јесте призвао некоего Анастаса церквенаго сина храма светаго Николаја, и јесте јему предао без сваке плате и интереса за своју душу храму светога отца Николаја и толико могао говорити и јему сказаги, да су свете мошчи светога Андрнје ирвозванога, да су донете из монастира испод Острога светаго Василија, дотле је могао говорити. 'Гако ја Христофор Јеремић јесам написао речи на свидителство Пајсино и Саве ере и Гаврила Мартиновића, који су онди били и свете мошчи с народом целивали и почитовали от толико времене. Тако и ми ночитуем за свете м^шчи и веруем по казивању ниовому и клањаем се светим мошчима Христофор Јеремић жител земунски.

Извјештај о седници епархиј. Конзисторије горњо-карловачке одржаној у Плашком дана 24. Фебруара (9. марта) 1905. под предсједништвом Внсококоиреосв. госи. енискоиа-дијецезана Михаила. Извине неких чланова о недоласку им у сједницу, узете су на знање. Вирилни члан-нротопрезватар Н. Ерцеговац положио је заклетву. — Расписан је стечај на парохију у Требињи. — С обзиром на то, што немарношћу јереја П. К. пароха у Ш. К. застаје званичење како код предпостављених му духовних тако опет и код политичких власти; надаље да се предупреде нереди у матицама, а у интересу службе и званичнога реда у иарохији у Ш. К. — ријешено је: придијелити му личнога помоћника јереја М. Д. — Узет је на знање извјештај протопрезнитера И. М. о примопредаји парохије у Ш.; као извјештај јеромонаха о М. В. о примопредаји парохије у П. — Узет је на знање извјештај протопрезв. зван.а киринског^инскога о болести јереја Т'. Л. пароха у Н'. као и расположење учињено са пр. опслуживање»Л ј исте парохије. — Уважене су молбе јереја Љ. Б. и Ј. К, те су им подијељене у админиетрацћЈу парохије у М. и В. — Нритужба Ф. Р. из Д. уступљена на изјашњење .јереју Ј. М. Г. а. п. у Д. — На притужбу Р. М. и др. из С. П. против онђ. свештеника, — јереја Р. Л. одређена је истрага. — Умољена је в. влада да свој отпис о награди за катихизацију на кр. наутичкој школи у Б. реализира. — Извјештај управе Н. Г., да је о. И. М. досуђену му епетимију издржао, устуиљен је Високопреосв. госп. Епископу-дијецезану на благоизволиво расположење. — Притужба Л. В. из Ј. против а. п. у Ј. о. М. М. као и притужба М. М. и др. из X. против јереја П. В. — уступљене су им на изјашњење.Потврђен је избор а. п. у Ј. јереја Ј. 0. за пароха исте парохије. — Потврђен је избор јереја Н. Е. катихете у Г. за пароха глинскога и окруж протопрез. К. Г. — Изјашњење пароха у Р. С. К. на притужбу М. В. и С. узето је на знање. —Умољенаје в. влада задопитање награде јереју Н. Р. у сврху катихизирања V. и VI. разреда вишој пучкој школи у Слуњу. — С разлога тога, што је јереј М. 0. парох у Д. својом болести заваравао своју духовно претпостављену власт и тиме занемаривао своје свештеничке дужности — ријешено је: приди-