Српски сион

С тр . 262.

СРПСКИ сион

Б р . 10.

Не би с горег било, да се код нас поново уведе установа духовника-довника, ал та установа да буде и савремена а и корисна. Дела млада браћо, опробајте своја иера на овој теми. Ми ћемо Вам дати нужне грађе о старим духовнидима-довнидима и значају исповести. Хришћанско спремање за брачни живот и дужноети оних који еу у браку*. — Добривоје Николић. Ваша Светосши! Лречасна госиодо! Врло поштоваие госиође и госиодо! Постоје три друштвене заједнице у свету, које имају свога темеља у човечјој природи. То су породични живот, грађанско и религиозно друштво. Све те заједнице служе унапређењу опћих човечанских интерееа и врло су важне за остварење вечних и временитих блага човечјих, при чему особиту улогу врши брачна заједница. Без добро уређеног брака нема добре породице, а без хришћанског брака није могуће замислити хришћанску породицу са плодовима благодати св. Духа, која се у тајни брака излива на брачне другове. И баш то уређење брачних одношаја, постало је данас једним од актуалних питања друштвених наука, којим се живо баве и најобразованији кругови данашњег друштва. Ко се данас интересује за питање о браку, наилази у светској књижевности на читав низ питања, која су врло важна и која је тешко решити правилно, ако се пусти из вида благодат Божја, која се излива у хришћанском браку. Тако се при раснрављању о браку намеће нитање о његовој суштини и важности, о Форми склапања му, о благослову брака црквом, о узроцима развода и условима склапања му и т. д. Немогуће ми је дотаћи се свих тих нитања ма и у најкраћим потезима и изла* Читано у свечаној седници богословеко-књиж. друштва „Слога" на дан Три Јерарха 1901.

гати хришћанског учења о њима. Жеља ми је само, да овом приликом проговорим о неким питањима која се односе на спрему за брачни живот и на дужности, којетреба да имају они који су веЛ у браку , а које су дужности воља и захтев самог божанског установитеља тајне брака. Молим зато врло поштоване слушаоце, да моје напомене о дужностима које истичу из тајанственог достојанства хришћанског брака, а о којима желим говорити, — изволе саслушати као кратко изведено учење наше св. православне цркве о том предмету. Но пре него што се уиустим у набрајање тих дужности, а ради правилнијег појимања истих, споменућу иојам, сврху и дејства хришћанског брака по учењу св. православне цркве. Брак је могуће са две стране посматрати: као закон природни тј. установу Божју, и као тајну новозаветне цркве, која освештава тај закон. У овом се смислу под именом тајне , брака разуме таково свештенодејство, у коме се лицима што у брак ступају и пред црквом се на брачну верност заветују, даје одозго благословом свештеника божанствена благодат, која освештава њихову брачну везу и подиже је, да је слика духовног сједињења Христа с црквом и која им помаже, да са благословом постигну све сврхе брака. Слично одређују суштину брака и наши црквени канони. У Крмчији читамо, да је брак свеза једног мужа и једне жене, заједничка судбина целог живота и узајамноет божанског и људског права. Брачна свеза обухвата целог човека а не само једну страну његова бића, а Фактичним се може сматрати само онај брак, у ком се сви елементи мушке и жеиске индивидуалности сливају слободно, узајамно и свестрано и у такав савез, да ностају једно тело и једна душа. Према таком појму о браку и брачном животу можемо ми разликовати три битне сврхе установе брака: Прва је сврха одржање и множење човечјег рода, која се сврха види из речи самог Бога, кад је благословио прво саздани пар (Бић. I., 27. 28.). У тој сврсн брака садржи се и она, — да би се рађала и множила чеда цркви Божјој, у коју је позван сав род