Српски сион

бр. 10.

СРПСКИ СИОН

С тр . 263.

човечји. Друга је узајамно потпомагање мужа и жене на нуту земаљскога живота (Бић. II., 18.). Ка тим двема сврхама брака после пада човечјег придође још и Тре%а, наиме, да послужи да се зауздају греховне жеље, које се нробудише у природи човечјој и да буе лек против неуредних нагона чуветвености (I. Коринћ. УП., 1. 2) Да видимо сада, које су дејсшва божанске благодати, која се даје у тајни брака. Невидљива дејства благодати, која се даје тајном брака, састоје се у том, што ова тајна чини, те је њихова брачна свеза слика тајанствене свезе Христа с црквом; а носебно та благодат: 1) освештава и одухотворава брачну свезу двају лица (I. Сол. IV., 8. 4.); 2) утврђује брачну свезу њихову неразрешивим свезама (Мат. XIX., 6 ); и 3) номаже хришћанским друговима, да кроз сав живот савесно испуњавају међусобне дужности једно према другоме по високом обрасцу најсветије свезе Христа с црквом. Само се уз помоћ те благодати дају појмити и лако испунити заповести св. апостола Павла, да мужеви љубе своје жене, а жене да слушају своје мужеве у свему, као што Христос љуби цркву а она се њему покорава. Таком високом обрасцу подражавања било би немогуће брачним друговима због слабости човечје и немоћи његових сила и способности, кад се оне не би поткрепљавале особитом Божјом благодати. Но како ћемо доћи до те благодати, ако нам је Бог подари; како ћемо је задржати, да нам свагда у животу светли? Брак је тајна новозаветне цркве и као што се за сваку тајну мора хришћанин нарочито слободно и вољно спремиги и тада ју тек достојно нримити; тако се И од хришћанских младенаца захтева нарочита снрема за примање тајне брака, и кад је приме и кад се излије на њих Божја благодат, морају се вршењем нарочитих дужности у брачном животу супрузи сматрати, да ту благодат задрже за цео живот, јер једино уз помоћ те благодати ће моћи вршити међусобне дужности срећно и успешно. И тако сам дошао на то питање, које

и јесте предмет моје беседе, наиме: како се хришћани могу достојно сиремити за примање тајне брака, и кад је приме, како могу свој живот у браку срећно проводити? Из тога што је брак уздигнут на стенен св. тајне, излазе за оне који хоће ту св. тајну да нриме или су је већ нримили, врло важне дужности, од којих ћемо данас неке посматрати, и то дужности 1) за оне, који хоће да ступе у брак; и 2) за оне који се већ налазе у том стању. I. Главне дужности оних који хоће у брак да стуне, могу се у две речи свести: Морају тај корак добро промислити и за њ' се добро сиремиши. А.) Брак је св. тајна, а брачни одношај је свети одношај. Зато не сме нико при■ мати те тајне лакомислено и непромишљено. К томе је брак врдо^важан одношај, а ступање у њ' је корак од ; за!кних последица, од кога за оне који га чине зависи / и вечна и временита срећа и уједно корак који се тешко може повући, кад се једном учини. Пошто је наиме брак св. тајна, то је он у идеји неразрешив, осим у случају смрти. Св. апостол Павле у име Господа забрањује мужу и жени да се радвајају, жена да не оставља свога мужа, а муж да не отпушта своје жене (I. Кор. УП., 10. 11.). Зато се врло великој опасности излажу они. који лакомислено и непромишљено ступају у брак. Кад неко хоће да купи кућу или другу ствар, он се дуго промишља и посматра је, јер зна да кад једном уговори куи, не може више одустајати ако се и каје, и ве ће добити свога новца натраг, него се мора држати уговора. А ко у брак ступа, тај нродаје некако сам себе и обећава, да ће припадати будућем брачном другу, да ће с њиме живети и код њега остати у добрим и злим данима. Ако дакле добије особу, с којом може живети хришћански, срећно и задовољно, у љубави и слози, тада је осигурао себи добар део свог временог живота па и свог спаса. Добије ли пак друга нерелегиозна и неморална, који је још и суров, свађалица и нијаница; тада је потписао и запечатио и своју земаљску