Српски сион

(Ј1Р. 264.

СРПСКИ СИОН

БР. 10.

срећу па често и свој вечни спас довео у опасност. Како би дакле озбиљно, зрело и темељно требао сваки да промисли о свом кораку кад хоће да ступи у брак. Како озбиљно размишља и испитује себе и од других бива испитиван човек, кад хоће да ступи у монашки чин, јер зна да је целог свог живота везан, кад једном свечано положи св. завет. Па таки барем има годину дана на размишљање пре него што ноложи тај завет и може за то време и иступити. Али у браку нема времена на размишљање, него са закључењем ступа та свеза на снагу, а муж и жена се спајају везом за цео живот. Како би дакле, — понав љам опет, зрело и озбиљно требали сви да нромисле, кад се одлучују на овај корак! Колико би многи сунрузи дали за промену своје брачне судбине, о којој нису довољно промислили пре стунања у брак, али сад је све касно! Зато би сваки хришћанин кад хоће да ступи у брак требао добро да промисли: а) да ли да се жени и удаје, и б) с ким односно за кога? Најпре ћу говорити о томе, да ли и ко треба да се жени односно удаје? а) Неки младићи замишљају брачни живот као нешто лако и угодно, а не размишљају о његовим озбиљним дужностима и великим теретима. ниги испитивају да ли су на то од Бога позвани, него се тако рећи затрчавају у брачни живот, да набрзо виде, како су се горко преварили и како брзо руже прецветају, заборављају или не ће да знају за речи Спаситељеве, да не могу сви узети на себе то бреме него само они, којима је дано, па ко може нримити нека прими (Мат. XIX., 11. 12.) Ко дакле уонће може доћи и дође у такав ноложај, да прими ову св. тајну, треба добро да размисли, да ли је од Бога позван на брачни живот. Ступање у брак је данас додуше у многим државама од стране световне власти а по т. зв. грађанском брачном праву дотичних држава врло олакшано; али пред Богом и својом савешћу је сваки кад хоће да ступи у брак дужан строго се испитати, да ли је то за њ Божја воља и да ли му је на спас.

Ако неко нпр. није здрав, а може му се предсказати да не ће дуго живети у браку, и да ће му се деца болешћу окужити, а друг да ће му бити несретан, тај би се требао оканути женидбе. И ко не може породице хранити, не треба ни да је оснива. Ко брачне дужаости не може вршити, не треба ни да их се прима. Ко сам није васпитан, ни децу не може васпитати. Коме је хришћанска наука сасвим непозната, како може таки своју децу учити и образовати у закону Божјем? Или како може неко бити позван да води домазлук, ако се ни у каквом домаћем послу не разуме? Озбиљно дакле ваља да се испита младић, кад мисли да ступи у брак: да ли је за мене Божја воља, да брак склапам? Имадем ли за то воље и способности, да могу извршавати тешке брачне дужности Божијом помоћу? Имадем ли чисту намеру да иснуним вољу Божију и осигурам спас свој и спае оних, ,које ће ми Бог поверити? Па ако је у недоумици, треба да се посаветује са својии свештеником и својима, а у сваком случају да се моли Богу побожно ради олакшања, да Божју вољу упозна. б.) Но ако и мисли, да је сигурно дознао, да је позван у брачни живот, мора младић још и то промислити, с киме да ступа у брак? По каквим начелима треба ту да бира и какве околности треба да избегава? Тих околности и прилика имаде врло много. Ту долазе питања и лична својства субјекта, с којим се мора ступити у брак, и породични и грађански му положај, његов материјални иметак, убеђење итд. _______ (Наставиће се.) П и е м а Лукијана Мушицкога иисата Севастијану Илијћу. Приопштио Д. Р. (Свршетак.) Пошто је Мушицки раскинуо иријатељство са Илијћем, и међу њима наступила највећа омраза и гонење од стране Мушицкове, Мушицки је дописивао са јеромонахом Јоаном Јовичићем, администратором у Фиуми. Илијћ је дошао до тих писама Мушицкових, те ћемо и њих овде навести, да се види како