Српски сион

Бг. 11,

I тр. 299.

видети ваше преосвјашченство у добром здравију и вашу свјатују десницу ноцело вати, ја нижајши и препокорни раб твој Исидор монах куљави. Отидо из Москве 1757. Декемвра 29. денИ ово је писмо примио митронолит Ненадовић 2. Априла 1758., заједно за Јевремовим. .<• ■* , * * Кад смо код српских калуђера у Русији. навешћемо овде још једчог калуђера, а то је Иринеј Александровић, јерођакон хоновски 1797. Исти је Ирипеј по једном запису: Ири неј родилсја во великом Вараду от родчтелеј Христијанских, отца Алекеија и матере АгаФии. Љет имјеет от рожденија "31 јЗучилсја церковним книгама в Росии, такожде и другим наукам до богословии во Академии кијевској при проФесорје ДимртриЈу Устимовићу и ректору Варламје Миславском, такожде и ви царствујушчем градје Москвје во Академии тнјежде науки продолжал под покровителством Г. Архиепископа московскаго Платона и ректора Аганасија, пришел во Хопово 1787. Септемврија 13. Рожденија нисание при себје неимјеју.

Званичан избор игумана манаетира Пакре 1812. Цртица из срегних времена. Д. Р. Владика пакрачки Јосиф пл. Путник, добивши у Сентембру 1812. миле госте из Карловаца и то младог архимандрита шишатовачког Лукијана Мушицког и знаменитог управитеља карловачке гимназије Андрију Волнога; са својим милим гостима хтео је да проведе један два весела дана у манастиру Пакри, те да овековечи то своје гошћење, удеси тако, да се том приликом обави избор игумана у њему, којом је приликом састављен овај занимљив записник. Дјелано в монастирје Пакрје дне 29. Септемврија 1812. Предсједјашчу Јего високопреосвјаш- ! чепству Господину ЈосиФу от Путник пра- |

вославному Епископу Пакрачко-Славонијскому и цјелаго Генералата Вараждинскаго и сосједјашчим Господам сосједатедем, Пречестњејшему Г. Лукиану Мушицкому, Архимандриту Шишатовачкому на тое умоленому, протодјакону СгеФану Станковићу заклетому епархиалнаго Консисториума Нотарију, Г. Андреју Волному гимназиума Карловачкаго директору и мвогих учених јестествоиснитателних содружеств сочлену, јако нриставленому приликоју сеју Актуарију и прочему монастирја сего Братстна присуствујушчу. Игуменству монастирја Пакри смертију преподобњејшаго Гедеона Петровића игумена дне 27. Ноемвриа 1811. от маловременија жизни сеја во вјечнују преселившагосја, упразднену заоставшу, да не би лишением Настојатеља како внутренее мопастирја правление, тако и дјела икономии и домостроителства касајушчајасја, в по рјадцје своем оскудјевала, и«ивушчее в предсловутом монастирје Братство о дополнении достоинства того частше и соборно между соб >ју совјетовавшесја, многажди в Плкрац доходјашче, Јего високонреосвјашченство диецезалнаго Г. Епископа молиша, что би потребје тако взискујушчеј. јединаго из среди их прочија честним житија поведением, кротостију же и смирением отликовавшагосја во игумена произвести достојали. Коему в разсуждение взјату бившу зине да Јего високопреосвјашченство ово многими важними епархиалними дјели зањати. ово же наипаче несчастним пожаром, в коем и резиденциа енископскаја сгорјела, удержани, предсловутому Братства прошенију по желанију досеље удовлетворити немогши, изволиша вчера в свјатују введенскоју обител сију пакр:*чку в содружествје горјепомјанутих сосједателеј сјемо прити и намјерјаемое дјело споснјешествујушчу всевишнему Богу нревести. По многом убо Братства о том увјешчании, да би при избравии будушчаго своего им Настојатеља на честност и неиорочност лица во сицевое достоинство приставитисја имушчаго, јакоже и ревност | и поиечение јего о церкви доиостроител: ствје, достојное имјели иризрјение, зане ; измежду триех в кандидацију иоставлених