Српски сион
С тр . 298.
ОРПСКИ
сиоа
Б р . 11.
Њему — Јеврем — овамо славно живот свој проводи ни васвленски иатриарх тако вае у свили и почтен от васих и вам нрисилает писма от себе, друго, ако ме бог жива возврати из С. Петербурха, може бити да ћу вашем преосвјашченству известно донети, само молимсја споменитеме на ваших свјатих молитва незабивајте мње убогаго. А сами сте говорили, да је вам цесар говорио бисте митрополити него имашли железна рамена носити, и говорили сте нека ми нису дјела, то су онаки облагали, кои се бога не бое и страха божиега неима и неномишљае смерт и страшни суд, а шчо велите ашче ми дјело ние нред господем богом онравдано, не требуе там сведетеља бог праведни, не на лица зрети на д.јела или осудет или оправдет утјешајтесја са светим иисанием сего света, ти перви нестрадаш но многи учители воеточни и западчи страдали, а бев страданија ј пест спасепија и сам Христос за нравду страдао, и нророци, апосголи и мученици и прочи. И ако ме Господ бог возврати от Петербурха оћу всех изнаћи откуда је то ироизишло и боле не могу ширити и вам докучивати писати, а и јошче много би вам писао, васкрсенскаго манастира арзимандрит Иларион Григориевић и Елиозар, когда сам перви пут бил у васкресенском манастиру и давали ми 100 дуката да новесем у Сент-Андреу Раденковића жени, то је сестра архиереа Петра Смилића, и ја казао поиду ја у Цариград и на другу страну, и он после послао но раваничани и носле ја поручио ио Раденковића јего жену испрашао от не, јесу ли дошли ти дукати, и она мени сказала, јесте ми принели калућери из Раванице шчосу били у Москви 100, и он ме спрашао из писма и ја му посведочио и зато ме даровао и саде је архиереј у Москви у синоду, и био сам четир пут у јего, и когда служио, имает цркву у своем двору, тамо је и поиио и диаконио и гледао сам у јего у двору свех старце архимандрити, 3 диакона 2 јесу по от 50 лета, а једном јест 40 лета, а невци млади и стари, друго ј кијевски митрополит Тимотеј, хотео ити у скит, а синод јего пренео у Москву, и јест у Москви митрополит, а на јего место
на кијевски престол поставили Арсенија могиланског, пришао у манастир и ноставили га кијевским митронолитом и био у јего 2 месеца у Петербурху и даровао ме пре и саде, али овамо неима кои би за архиереом или ти митроаолитом што проговорио от себе, бои се цара и синода. Простите ме »реосвјашчени господине шчо сам толико писао, друго јесге от Москве Ростов град, 18 јесге се посветио ростовски митронолит Димитрие, преставио се на 1709. года и погребао га митрополит СтеФан резански, и јавишесе мошчи јего чудотворне на 1754. года месеца сектемвриа 24. дне, и многи слепи и неми и хроми и нрочие болезни чрез јего бог исцељает и но Москви публичне .јего образе и чудеса печатет и молујут и продајут и по црква, и кунио сам и оћете имати и многи народ оде тамо и ја отидо на ноклоњение от ј Москве, у малој Росии Лубен город и монастир јест Лубен там, ириходил Атанасие цариградски патр»арх пише там, идем ва малују Росију посетити мое чорввке, два пут приходио из Цариграда на посешчение и трети пут пришал на 1654. лето и на 40 дни нроповедао своју смерт и как седео тако се и пресгавио, митра на глави и окрут облечен и седит само босе ноге, велико тело как у светаго Симеона богоприемца, цел и благоухание, и там много приходит народ на поклонение, престависја на 1654. лето, априлиа 24. ден; отуда нридо ва Кијево и там митрополит Рафаила 1 ) лета как померл и он нетљен само митрополит Тимотеј ваходит к њему; отоле отидо ва Черногов и там ЈеФтимие черноговски архиереј нетљени и светија мошчи 6 рази валази ва гробницу и целова јего свјатија мошчи, он престависја на 1695. лето, јешче не могу десном руком и левом ногом и није како је било, и того ради идем до сзјагаго Димитрија ростовскаго чудотворца и донећу вам черногорскаго митрополита Василиа Пегровића историу лажну и хулит вас народ и архиерее под ћесаром, и нако у Кијеву 9 пунктов коено називајут лажнују. Са сведочбом оћете ваше господство имат с коим преваручају себе на милост божију и на ваше свјатие молитве, дај госноди боже