Српски сион

Бр. 11.

СРНСКИ СИОН

(Ј тр . 297.

било, да жално мње что он Сербин, а Серби до сего времени неслишно било, что би јетакими товарами терговали, развје тепер греком, они отљали хљеб в јетаких товарах, опасатисја можно от греков, ошибсја ја хотјел сказат греков аФоризма. Когда греки услишат, что Серби им природними товарами тергујут и от них огњали, что ја нежелају моим љубезним Сербам. Отец Исидор Дамјановић донесет вашему високонреосвјашченству о всем когда возвратитсја, что до вашего високопреосвјашченства, а мње неспособно допести". Митрополит је Ненадовић примио у Карловцима 2 Априла 1758. и писмо Јевремово и ову његову цедуљицу. II. Преосвјашчењејшему и словесњејшему Г. Г. Павлу Ненадовићу, Божиеју милостију православни Архиепископ карловачки и всего во державех их ц. кр. величества обретаЈушчагосја славено сербскаго и валахискаго народа митрополит, отец опшчи, премилостивејши нам усердни! Ја нижајши препокорни раб твој. обзнањују о себи јешче, обретајусја ва жизни сем и јесам вашем превсвјашченсгву писао два писма, једно от ЈаФе, а друго из Мирограда из нове Сербие, и иридо во Киев поклонитисја свјатим угодником божиим и"ЦреШ?ва 13 дни и писа брату хачи Симеону и прочим и греци сказаше да сте се преставили, на ваше место изабрали накрачког, ја и Дионисија јесам велико сажалио и прослезио и ту у Киеву јесам страдао от Једнога попа именем Павел от цесарие и обријао браду и на њему маџарски мундир, друго да није било грека побио би био. Паки из Глухова погодисмо воз са једним калућером именем ХристоФор втори антирист рождением от Плевља пострижник тамошних троицког манастира и тамо га Јосиф игумен са турци уФатио и метнуо га у пужа и са путама из манастира утекао у гору у једно село, и у том селу оковали га, отуде утекао у Шишатовац и т«м бил, имал виноград и воћњак и когда почела се оншчина у Фрушкој гори, и узели от јего виноград и вотњак, каже, ја утекао ва свјатују гору, а други

утекли у Илок у Фратрове и до Рима и велико поче хулити на вас и на ваш двор и ја поче бранити зас, он простите до мои уста, ]а скажу јему, чему так, ја самога Хрисга на тоја уста примам, не остала ни моја матушка ни брат и ја њему отговарао доволно и покину јего, оста у једном селу московском 10 дни и прид! у Москву и написа челобитно и зва га на суд и не смеде и у Москви пребива у једнога честнаго учитеља сербина рождением от тамошних странах пострижних Ораовипе манастира, и пошао из манасгира сас покојним Арсением грабовчанином костајничким владиком, Арсеније се вратио а он пошао до Иарижа, до Саксоние и Пруске и Италие, обучил се и јеврејски и всим јазиком и нест јеговога учениа ни тамо ни па росиских странах, 18 лета како је из цесарие изишао, ниње обретаетсе ва царствујушчем граду Москви перви ва училцшчу на^ учители, учен, и иребива у јего меоец дни премилостиво ме упокоио и даривао и чрез јего котори јему приходет велики књази и књажин, књаз Галицин, Долгоруки и прочи много и чрез јего и мене дариваше, ни кијевски митронолит ни московски так славно неносетсе и неходет как он и много сажалце о вам како јесте облагани и оклеветани, ја скажем неверујте господине, он каже, да је један от Будима, от Сент-А.ндрее или от Пешче бил у Москви и публично говорио нред церквами народом, да је исти на, да је Павел Ненадовић прави унијат и вас народ спровео на унију и друго, исповедао сам се у једнога грека именем Ма теј грек из светие горе, тако и он рече ми, и ја њему отговори како греци принесли государу Петру великом петују ногу от мазге, и са цариградекога нрестола један другога згањает. Свуда пронесло се то слово и вичу, а највише от тамошних стран испод цесарские области котори утјекајут отуда овамо и от калућера доста, и нисам чуо добра слова да говоре за тобом нигде, добра само у царствујушчем граду Москви от госиодина учитеља ЈеФрема и јеромонаха и велико сожалуе о вам, вели, тако је глу[1и народ викао и на Мојсеја (Петровића) и на проче.