Српски сион

С тр. 296.

СРПСКИ сион

К р . 11.

годиее благородоој деци верозакон, и неки монах Исидор Дамјановић. Од њих еу се сачувала ова два писма иисата митрополиту Павлу Ненадовићу, која овде доносимо. I. Високопреосвјашчењејши владико, мње Архииастир и благодјетел милостивонадеждњејши! Хотја ја и неимјел чест ваше високопреосвјашченство, милостиваго моего отца и благодјетеља, как ја јешче во отечествје моем бил, персонално знат, и вашего свјатаго лица пеудостоилсја видјети: одаак осмјелилсја ја, надјејаоја на вашего високопреосјашченства обшчују ко паствје своеј милост очинекују, из которих числа прошу и мења слугу и богомолца вашего невикључат, вашему високопреосвјашченству, чрез сие мое писмо о себе донест нокорњејше, и не иное что мења к сему побудило как ревностнаја љубов и глубочајше мое почтение к вашему високоархииастирству, имјеја нричину натурални и божествени закон, натурални нонеже мат моја, котораја мене сеј свјет видими удосгоила, видјет јест Славонија, во которој имјеетсја монашесткујушчих обител Ораховица, јејаже и ја вашего високопреосвјашченства слуга и богомолец посљедни и најменши во братии постриженец, како то говоритсја Ра1пае ћдтиз (Зи1сЈз. Божесгвени понеже всемудри и всезнајмнчи бог от вјека нредувједјением своим избрал ваше високоиреосвјашченство во љубезњејше мое отечество Архипастирем и пастиреначалником и дља сеја причини хотјај ја и во чужих странах, однак от овец вашего двора и огради, одолжен вашему високоархнпастирству мое нижајше иочтение засвидјетелствоват, и принести. Апостол говорит: новинујтесја наставником вашим, ти бо бдјат о душах ваших. Нижајше с ноизволением доношу вашему високонреосвјашченству что Ја ваш слуга, Арсенија грабовчанина посљедже Архиереја костајничкаго* бил товаришем и в мјестје ное* Арсеније ТеоФановић као јеромонах грабовачки, бавио се више времене у Хали у Саксонији на наукама. Саопштићемо једно његово писмо ив Хале. Уред.

хали в Саксонију и от туду ја појехал в Росију уже осм љет как в неј нахожусја, прежде бил в нижегородској епархии ексаминатором, а тенер по указу свјатјејшаго Синода определен во ново учреждени имнераторски московски университет уже 3 года дља обученија вјери и закона божија благородних дјетеј, а посље сего моего званија, куд и что бог со мноју устроит, вашему високопреосвјашченству донести неумјеју. Ирошу вашего високопреосвјашченства јеже ли в чем вам услужит могу, мње, вашему слуги новелеват, ја всегда готов и себе за счастливо буду почитат, јеже би ја удостојас вашему Архинастирству в чем услужит. Сообшчају вашему високоиреосвјашченству јежели угодно вам покажетсја, каталог лекционум университета нашего, чему, в нем обучајутсја и во которое врјемја. Нижајше прошу ваше Архипастирство, неоставит брата моего ХристоФора Георгвевића, котори живет тут у вас в Карловци вашеју високоархипастирскоју милостију, старик у мења здјее в Москви бил из Будима, котори часто ходит во Јеросалим, и тенер поехал в Петербург; он имјеет брата в Будиме Дамјановаћа каковија Фамалиеју. В нрочем вручаја себе с глобочајшим моим ночтением вашеј Архипастирско} милости и остајус милостиваго моего отца и благодјетеља вашего високоархипастирства нижајши слуга и богомолец Императорскаго московскаго университета јеромонах Ј е ф р е м. В Москвје А. Б. 1757. Декјамб. 20. числа. На засебном је листу написао Јеврем ово: „Прошу ваше високопреосјашченство, когда возвратитсја отец Исидор из Росии, увешчат јего отеческим — вашим, чтоб он к јединому мјесту приклонилсја и бездјелиц коекакових и обманов греческих неносил но свјету, о особливо во Росију затјем, что здјес весма невјеројатно кажетсја, набрал он от простоти своеј и лекодушија к тому и неразумјенија во Јерусалиме коекакових камушек землици, и словом сказат бездјелиц и нривез во Росију да и раздает, а они над ним смјејутсја, и не би јето все ничто