Српски сион

бр. 11.

СРПСКИ

СИОН

С тр . 301.

вана, ко обгачему добру, увеличанијуже и распространенију слави епархии сеја Цакрачко-Славонијскија относишасја, с радостију и удоволствием иду во предлежашчи ми пуг. Иду да помошчију божиеју отсеље пасу тују церков Христову, которују прежде 37 љет велики в родје сербском Јерарх, Јего Високопревосходителство милостивјејши наш нињешњи Г. Арх. и Митрополит СтеФан премудри управљал бјаше. Иду, да подражаја великому Архиереју тому и в земли чужеј прослављу восиитатеља и Авву моего. Иду, да Госаоду споспјешествујушчу вам всјем и милој Славонии и красној генералии нашеј чест и славу сотворју. Иду, да дјелају, дондеже свјет имјеју. Иду, да удовлесотворју свјатому опредјеленију моему, јеже всјакој души Христианској благо и безвремено послужити. Иду, да исполњу заповед первоверховнаго аностола, коториј нам свјашчеником сушчим велит, тако тешчи, тако подвизатисја, да вејем всја будем. С Богом ми убо оетајте возљублени и многопочитаемаја Братие! Примите за указанују ми љубов, и за всја ваша ко мње благонаклонаја усердија, искрењејше и чувствителњејше мое благодарение, с таковим благоволением, с каковоју искреностију аз вам тое приношу. Простите ашче кого от вас в чем либо обидјех, или озлобих, не воспишите тое злому намјеренију, наглости или нристрастију моему; но слабости человјеку природној, јако њест человјек иже жив будет и не согрјешит, велит пиоание. Имајте мене во свјатих молитвах ваших, љубвиже и памјатствовании и далше препоручена, и незабвена тако, јакоже и аз усердие, благонаклоност и ревностију љубов вашу прјамо особи моеја повсјуду и всегда радостно, утјешително и крајним моим удоволствием, проповједати, и на похвалу и славу вашу, моеже увеличание превозносити буду. С Богом, и паки реку, остајте, и простите увјерени сушче, что аз ашче и тјелом от вас разлучен, љубовију и усердием с вами присно пребуду, и отда небеснаго умољаги непрестану, да всјем вам и тру- • дом вашим послет скороју помошч, и богатое свое во обилии благословение. Рјех".

М њ е њ е архимандрита Нпканора Грујића о с0нодално Р ајићевом катихизису. д. Р. Каки је патријарх Ј осиф Рајачић редовно давао на оцену све вероучевне и школске књиге, које би стизале конзисторији. архимандриту Никанору Грујићу; тако му је дао на мњење и достављепу му примедбу тадашње војводске врховне власти, не би л' било боље да се синодалан катихизис преведе на ерпски језик. Патријарх је овим дописом позвао Грујића за поменуто мњење. Честњејши Архимандрит! Високое ц. к. сербско банатское На мјестичество во писании своем от 2. Сеиг. т. љ. Ч. 13237/2589. иримјетило јест Нам, да би синодални наш катихизис религиозним потребам нашеја јуности болше соот вјествовал, ашче би на .чистсЉ матернем јазицје касајушчејсја јуности нреподаван бил. Мњенију сему, хогја иодлиник доволио вразумителен јест, приступивше, под 7. Сеит. т. љ. Ч. 1245. готовост Нашу изјавихом високому Намјестничеству, јешче сушчи в словје катихисис на наш матерни језик превести дати. Поводом тјем високое Намјестничество прислало јест Нам ниње здје прилежашчи •/. ексемплар тогоже катихисиса вознамјеренаго предложенија ради. Ми дјело тое поручаем Честности вашеј с тјем, да катихисис тај на чисти сербски јазик јелико скорше преложити потшчитесја. Јелико молитв и приводимих текстов из св. Писанија касзетсја, в том призрјении подлини текст задержати надобно. Прилог сеј приликоју поднесенија превода возвратите Нам. В Карловцјех 24. Октовриа 1857. Ј осиф с. р. Јего Свјатости Монастир Крушедо 8. Ноемврија 1857. Нисиослани ши под 24. Окт. т. љ. М. 1413. преложенија ради синодални, Катихисис сочинени и одобрени јешче љета 1774., непронустих по високој заповједи В. С. преложити на наш сербски јазик.