Српски сион

С тр . 502.

ВР. 11.

В милостивјејше порученом ми том дјеље предложенија, всемозможное внимание обратих на јасност слога, и о том старахсја наипаче, да всја, јелика излагајутсја во сокрашченој тој науцје Христианској, будут дјетем что боле иоњатно и вразумително. Из призрјенија на тое нињепомјануто обстојателство, должен бјех во израженијах держатисја вообшче словосочиненија аашего сербскаго јазика, а воособ њекија периоди и гдјекоја изреченија и реченија разчленити, на мјестјех, сушчествителнаја и прилагаталнаја имена глаголми замјенити, излишества отјашгошчаја разум нрепода ваемих испустити, и њекија непосљедствености двигнути, јако да тјем образом устроени превод лушче соотвјетствуег намјерении своему. Но осталисја јешче њекаја, јаже немогох удалити из превода моего, хотја таја мње видјатсја преподајании катихетическому добје приспособлена небити, јакоже тое видЈети в самом начатии кагихизиса, идјеже дјети вопроси творјат, наставници же отвјетствовати на тија имјејут. Равним образом немогох прикасатисја ни порјадку, по коем в сем санодалном катихисисје по вјерје, љубов, а по љубви надежда излагаетсја, хотја в нових росијских катихисисјех по вјерје излагаетсја надежда, а љубов замјењает последњее во преподајании триех сих добродјетелеј мјесто, негли но тому, что вјера и надежда спроводјат нас сквозје сеј точију вјек до смерти сирјеч временија, љубавже неразлучаетсја от нас ни во будушчем вјецје; — и вообшче от љета 1774. когда сирјеч сочинен бист сеј синодални кагихисис до сего часа, успјех сотворила јест учашчаја церков наше во начиње пренодајаиија евангелских истин, и успјех тој показуетсја во нових катихисисјех в том, что јаснша и точнша опредјеленија лучши норјадок, и сходнше раздјеление предметов вјери, падежди и љубве в них унотребљајутеја. Сими нримјечаниами водим, бојасја аз, да не како падет па здјешнују церков нашу каковаја сјен мрачнаја с коеја ни страни того ради, что во нињешнее времја, јегда вишее и нижее јеја свјашченство на

вишем степени изображенија стоит, нежели стојаше в прешедшем вјецје, вводитсја в нов во употребление училишчное катихисис прежде 83 љет синодално убо одобрени, обаче на берзују руку, ј *акоже глагољут, сочинени, котораго образ доволно свидјетелствует, јако он без всестранаго размишленија в кратком негли времени написан јест. Јеже увјеритисја мошчи о речених ниње мноју, имјејте В. С. милост нриискати на страње 4. и на вопрос 4. во немже таипство вјери исчичљајутсја по I. II. и Ш. части символа, а вопросу гому непреходило нигдје раздјеление символа на три части. На стр. 42. во отвјетје на 10. вопрос излагаетсја гнусни, ини пороци и грјеси скотоложества, мужелошства, о которих восломинание творнти, и т.јем повода подајаги тем ка размишлении того грјеха и возможности јего, ниже мудро ниже совјестно бити видитсја; а јако тијже грјеси и по церковноаду замшу строго наказајутсја, сие изложение неимјеет сложенија с догматическим предметами, РавЕвеже на стр. 63. и 64. во закључение сирјеч цјелаго катихисиса полагаетсја сеј воарос: „При свој овој науки, јест ли нам что јешче от потребе знати и чинити", и во отвјетје глаголетеја, јако јешче нуждно јест нам знати и затвердити, да надобно нам иочитати сгаршија и власти, а наро чито царскују власт, и сие тако глаголетсја здје, аки не било би слова о том нигдје во предизложеној досеље науцЈ*е хрисгиааској, хотја во толковании 5. заповједи божија, на стр. 40. и во изложении молитви вообшче на стр. 52. вопроз тој уже рјешен находитсја. Тојже преднаведени вонрос, јакоже и посљедујушчи јему, сирјеч посљедни, не могуг с носљедствености, по моему всепокорн,ејгиему мњенију, тако одјелње и аки њекое прибавление нридатисја иауцје христианској јакоже в сем катихисисје ириаани сут, ово того ради, что они в течении нреиодајанија науки Христианскија на своих мјестјех рјешајутсја, и ту подобпо о предметје том решчи все, јеже о пем решчисја может и имјеет, ово же того ради, чго на концје прибавлении ка-