Српски сион
Б р. II.
От^. Ш
тихисису, тако њекако показујутсја, аки би несљедовали из осиовоположении на шеја церкве, но силоју внесени и вкључени били би от инуду во науку нашеја деркве. Мз расмотренија сих за нуждно судих посљедствености ради изпустити из нревода сербскаго, иже под •/. '/• В. С. иодношу, јакоже сија два посљедња вопроса, тако и онаја ирежде сих наномјанух. По моему всепокорњејшему мњенију, лучше би негли и достојњее било, једин от новјејших росијских катихисисов иревести с привмјенением того на нашеја церкве отношенија, и тој в мјесто сего вонроснаго, и в мјесго оних, ихже јединствени Г. Г. епископи за своја диецези печатали сут, во обшче употребление здјешнија нравославнија церкве своим начином и путем ввести. В сем покорњејшем мњении моем и во глубоком чувстви синовњаго страхоночитанија, нјелују свјатјејшују пагриаршеску Десницу, пребивају Вашеја Свјатости всепокориви раб Н и к а н о р Г р у и ћ с. р. Арх. Крушедолски. * * И ако је туђинска нласт — полигична још 1857. увидела, да је синодални Рајићев катихисис неудесан за децу, и да би га требало превести на српски језик; и ако га је архимандрит Грујаћ. одмах чим је добио налог, за неколико дана — управо за 10 дана и превео и на чисто преписао и доставио патријарху Рајачићу: остаде но сгаром. Превод се Грујићев није штампао, учитељи су по својој вољи учили децу било из Рајићевог, било из катихизиса Платона Атанацковића, владике бачког.
Опроштај СТЕВАНА СТАНКОВИЋА, АДМИНИСТРАТОРА ТЕМИШВАРСКЕ ЕПАРХИЈЕ ОД ИСТЕ ЕПАРХИЈЕ. Д. Р. По смрти ЈосиФа Путника темишварског владике, који је умро 4. Новембра 1830., постане 1831. администратором исте
епархије будимски владике Стеван Стапковић. ГЈо премештају владике вршачког Максима Манујловића у темишварску епархију, опростио се администратор Станковић овим опроштајем, који је међутим премештен био за владику бачког. СтеФан Божиеју милостију православни еиископ Новосадско-Бачки, Сегедински, Јегарски, богоснасаемија епархии Будимскија, адмивистратор, јакоже и вискокаго Архиепископско-митрополитскаго Апелаториума дјејсгвителни член и сосудија. Благоговјејњејшим и благоговјејним протопресвитером, намјестником, парохом и парохии администратором, свјашчеником же и дјаконом и всему освјашченому иритчу церковному, јакоже — — — — во богоспасаемој епархии темишварској обрјегајушчим се — — Прихождение и вступление на престол Архијерејски богоспасаемаго, епископата сего темишварскаго Јего величеством Аугустјејшим царем и краљем нашим свемилостивјејше наименованаго и иремјешченаго новаго диецезана, Преосјашчењејшаго Г. Максима Мануиловића, ниње конец тво рит Администрации и прежднему во епархии сеј званију моему. Богу убо о мње тако благоволившу, разлучајусја от вас, љубезнаго моего во вјеки нозабвенаго ми стада духовнаго; отхожду ниње и возврашчајусја на новое мое опредјеление, в сосједство милаго отечества моего, — Станковић је био Карловчанин — да и тамо в земли новосадско-бачкој свјатој церкви и многочисленому народу цослужу ; отхожду да и ониј велики духовни корабл на пучиње житејскаго морја плавајушчи и овогда обуреваеми сохрану, совјестно управљу, и к тихому и необуреваемому пристанишчу, јелико в силах будет слабих, приведу. Двољетное почти времја, которое аз в администрации прострањејшија и народообилњејшија епархии сеја, ашче и в не малом трудје и подвизје многим, безбедно и сшчатливо пробавих, между знатњејшими и важњејшими живота моего денми чиелити буду: љубов же Ваша нелицемјернаја и почитание к лицу моему отличное, нребудет в нерсјех моих незабвено во вјеки.