Српски сион

С тр . 304.

СРПСКИ сион

Б р . 11.

Полно и крјепко увјерен сиј что всја дјела и дјеланија моја на закоње, правдјеже и истиње утвержденаја, присно ко ошчему благу, и к всевисочајшеј вјерној ноданическој царевој службје, изрјадњее же ко возвесшченију и умноженију слави и чести цјелија енархии и Вас самих относиласја, с внутреним удоволствием, и чистоју и радостноју совјестију, иду отсууду, остављају Сион Банатски, великују славу моју и славу Вашу! С Богом убо останите ми возљубленаја чада, благословеное сгадо моје! Радосте и вјенче мој! Огхожду аз от. Вас, но благодарно сердце мое остает нри Вам. Пријмите за всја Ваша ко мње благонаклонаја усердија, за отличну и искрену љубов, чувствителњејшее и тепљејшее мое благодарение с таковим благоволением, с каковоју искреностију аз Вам тое приношу. Простите ашче коего от Вас в чемнибуд обидјех или оскорбих, и не восиишите тое злому моему намјеренију, или пристрастију, но слабости человјеку при природној. Имјејте мја во свјатих молитвах, в љубви и во всегдашњем восаоминании, и во будушчее нрепоручена и незабвена тако, јакоже и аз усердие, благонаклоност и ревностг.у љубов Вашу прјамо мене, всегда радостно, с крајним моим утјешением и удоволствием проиовједати, и на похвалу ВаЈпу, и мое увеличание превозносити буду. И тако убо разлучајушчесја и остављајушче Вас, мољу всјех шчедротами Божи ] ими да послушаете гласа вјернаго донин>ешњаго Архипаетирја Вашего и вњедраете в сердца Ваша јешче и сеј кратки от отеческаго усердија моего даваеми Вам залог вјечни и последии, којего содержание јест сљедујушчее : Бојашчесја Госнода Бога и на јего богатују милост всегца уповајушче, нребивајте вјерни и покорни всемилосгивјејшему царју и краљу и отцу нашему преблагому Государју Франну первому и всјакој от него поставленој власти духовиој же и мирској. Будите тверди и постојани в православни нашем, во вјерје нриснопамјатних братии и праотец наших блажених, всјакое в том негли мскушение и всјакују ненри-

јазн великодушно и божествено и терпјеливо сносјашче. Љубите всјех и всјакаго по образу и нодобију Божију созданаго человјека, да и самија враги Вашја, не устами токмо, но истоноју живоју и љубовију благотворенија и спомаганија незабивајушче. Будите на конец человјекољубиви и согласни, и во јединомислии христианском нриспо пребивајушче, сгаршија ночитајте, младенци во страсје божии и во благочестии взс!1итајте, јуност отечески и благоразумно настављајте, скорбја1пчија и бједнија утјешајте, вдовици зашчишчајте, нужднија шчедроју деснип;еју сиомагајте; и тако бо Благодат Божија не отступитот Вас. А аз грјешни и недостојни олтарја Господња служитељ и бивши Архипастир Ваш и в самом удалении моем от Вас и о мирје, благостојании и благоденствии Вашем неиремјено некисја, ко всевишнему Неба нрестолу моленија и воздиханија моја возсилати непрестану, јако да он всемилостиви небесное свое на всјех Вас нисаосилает благословение и от всјакаго злаго обстојанија невредимих сохранит. Дано в Резиденции Ечискоиској јаже в Темишварје дне 25. Септ. 1833.

Пред израдом штатута за админиетрацију и манипулацију манаетиреком имаовином.* Кад би за часак сакуаили све оно, што се последње три године писало и говорило у јавности о руковању, са манасгирским добриаа; морали би сами себе довести у ноложај неизвесности, морали би доћи до ове две претиоставке: или су одаста кал^ђери „авгономае анархисте, атентатори на закон, себичњаци, користољубци, неродољуби и т. д.", — шго још ничим није доказано, — илн је под оваким недостојним погрдама било изакулисних намера, да се ближе, и шго бржз дође ци .Бу, коие је гежио у погледу манастир'-ке имаовине, славни и познати „-тари парламенгаран," својим виснреним прел,ло.гом на мајском сабору : „да се сва манастирска добра издаду нод закуп, а калуђерима одреди * Пуштајући ове мисли о упитном питању, проговорићемо и сами, како би се ногдо уредити једном „каауђерско-манаетирско питање". Уред.