Српски сион
Б р . 11.
СРПСКИ сион
С ТР. 307.
ликим звоном, а подједно изасланике евоје у лицима г. г. архимандрита Анатолија Јанковића крушедолског и Илариона Зеремског проФесора богословије, и патријарашког синђела и проФесора богословије др. Јоакима Чупића, изаслати у Београд на његову сахрану. Покојни је митрополит Ивокентије Јаков Нанловић — рођен у Шапцу, 1. Авгуета 1840., сие знаменитог проте шабачког Јована Павловића, који је знатну улогу играо у новијој српској историји за време борбе око српског престола између Обреновића и Карађорђевића. Прота је Јовае као присталица Обреновића, истина претрпео доста што-шга од Карађорђевића, ал је од Обреновића лепо и награћен био, па и ако му је и син Јаков — Инокентије — био велика присталица Обреновића и од њих одликован и награђен био; ипак им се при онако гроззој смрти последњег Обреновића ноказао не само неблагодаран, него га је слабост и страх због промењених околности толико преплашио, да га еије дао ни огласити у цркви и пристати, да се сахрани по ноћи као највећи злочинац, а да и не помињемо онакав његов поздрав новог краља. Та му је слабост јако шкодила како у Србији — код истинских родољуба —, тако исто и на страни, а особито у Русији 5 и од тога је доба изгубио сваки углед. По свршетку полугимназије и богословије, отишао је Јаков у Кијево где је свршио духовну академију. Октобра 1868. буде руконоложен за свештеника и иостављен прво за суплента, а за тим за нроФесора гимиазије у Крагујевцу и војепог свештеника. 1. Марта 1870. премештен буде за проФесора богословије а 1877. за њеног ректора. Наскоро буде произведен за протојереја и постављен за началника минисгарства просвете и црквених дела. 1886. врати се натраг у богословију као ректор, а 1893. буде пензиоеисан. Оставши те године удовцем, ступи у монашки чин под именом Инокентија, и 2, Августа 1894. постављен буде за владику нишког, а по смрти митрополита Махајила,
буде 15. Фебруара 1898. изабран за митрополита, Митрополит Инокентије имао је ова одличја: орден Карађорђеве звезде I. реда, Св. Саве I. реда, двоглавог белог Орла II. реда, Данилове звезде I., а од руског цара добио је скупоцени напрсни крст. Како је митрополит Михајило последњих година свога митрополисања имао горких дана, а особито од како су се у Србији душмански ночеле гонити и нрогањати три иолитичке странке и почео губити ауторитет и иоштовање и внасти и преставника власти; није чудо, што је и митрополит Инокентије имао много и много да претрпи колико од својих политичких противника, толико још више од појединих прота, који од како се у Србији уведе, да и проте носе свилене камилавке и крстове, добише аоетит и на митре, те еезадовољни, што и до њих не могоше доћи, ударише свом силом и^да митрополита Инокентија. , И како је у Србији давно престало свако поштовање и покоравање властима и њеним преставницима; тако је исто престало и од самог свештенства — бар зеатног дела — свако поштовање својих духовних власти и архијереја. Окужено и свештенство политичним бесом и терором, који је довео Србију до ивице пропасти; није чудо, што и оно већ одавна еема друге бриге, него да дође до што бољих одличија и положаја — и друштвених и материјалних —, и што је вера и морал у Србији спао на врло танке граее. И како је митрополит Инокентије по својој природи био човек мирпе и тихе природе; није чудо ни то, што није би") у сгању да стане иа пут разуздапости већег дела свештенства, и да га стера у границе свога нозива и дужности. А докле се год не нађе у Србији такав митронолит, који ће морати имати гвоздену руку, да уведе реда међу свештенством; дотле не треба еи помишљати да ће у Србији бити друкчије него што је данас. Поирављање сриског друшшва у Србији мора се заиочеши од свешшенсшва. Спремна и родољубива јерархија, моћи