Српски сион

С тр. 306.

СРПСКИ сион

Бр. 11.

дијурну добити могли, када би се одбили сви расходи на интезивно одржање економије и препитање толиког братства, а да и не говоримо о каквим вишцима, које би требало на народне сврхе употребити. Али, кад су приволоа цркве и јерархије, па нрема томе и калуђера, манастирска добра проглашена црквено-народним добрима и подређена „с обзиром на основне цељи манастира" организовапој и привидегованој срп. нар. автономији; онда је за осуду, ничим неоправдано насртање на калуђерску част и родољубље, и што је још горе, негирање битности те институције. Калуђери су увек били готови своме народу изићи у сусрет са најширим могућим услугама. Сетимо се само светлих узор радова, прегаоштва, пожртвовања, мучеништва, страшне борбе и свију других услуга, које је калуђерство учинило човечанству и хришћанству, те и своме племену од искони своје до цанас. Већ из просте благодарности, коју дугујемо светлим успоменама пређашњих узор калуђера и народних хероја — довољно је, па да се не би смели блатом бацати ни на садање калуђере, а још мање безразложно. Данас смемо тврдити, да имамо далеко снремније калуђерство него пре, а манастири су нам махом тако уређени и реновирани у току последњег деценија, да на први поглед чине на посматраоца утисак, појмљеног времена у коме живимо. У екомонском пак погледу, такође се тежи што рационалнијем усавршавању и продуктивности. А да смо све то тако постигли, обвезни смо дубоком захвалношћу Њег. Оветости садањем патријарху, чијим интенцијама и очинској бризи, да до таког преображаја дођемо, имамо то приписати. Ако је можда и било каквих неправилности у администрацији манаст. добара, зато носе одговорност власти претпостављене, изасланства сабор. одбора, и сви који су позвани били да воде надзор над манаст. манипулацијом. Зато је потребно озаконити новим штатутом, сва права и неонходне дужности, како изасланстава сабор. одбора, тако и надзорника манаст. добара. Уједно је потребно навести, ко сачињава манаст. управу, каква су права и дужности манаст. настојатеља, као и осталога братства у погледу администрације, како се управо мора организовати аанаст. управе, па да сво братство као правно-имаовни уживаоци

имају удела и утичу својим гледиштем путем гласања на ток админисграције и манипулације, а не оставити то само настојетељима, јер сваки други брат исто тако као и настојатељ, има право на уживање маст. добра. Братство је уједно ту, као прва и најбоља, одговорна контрола. Оваки је брат одговоран морално и законски за сваку неуредност у манастиру и према томе, мора пазити и обазрив бити. По досадањој пракси, на некојим местима братство је безпоговорно морало рачуне потписивати и одобрити их, и ако је у тим рачунима могло бити највећих неуредности, а о томе да није знало, те потписати их значи приаити солидарност одговорности. Рачуни испитанн детаљно од надзорног одбора братства, имали би се пак иотписати и од осталог братства. Такође треба регулисати и дотацију манаст. братства. Досадања најмања награда за сабрата. који је без сталне дужности у економији од 400 К., тако је мала, да се не може пристојно ни одевати ; а за братсвзо са јсшлном дужношћу већа је за 100 К., што је иотпуно неправедно, с обзиром на непогоде разне тешкоће и неугодности, којима су ови изложени. Како да се регулишу плате и братства манастирског и настоЈатеља, н то би питање требало претрести и расправати на општем збору свију јеромонаха и јерођакона и настојатеља манастирских. Ми позванима стављамо ове наномене на срце, а од њах ће зависити, хоће ли их прихватити или не. М. Ћ -ћ.

Инокентије Архиепископ београдски и Митрополит Србије рођен 1. Августа 1840. ј- 19. Маја 1905. У Београду је 19. о. м. иосле подужег тешког боловања испустио свој дух Жнокеншије ПавловиЛ, Архиепискои београдски и Митрополит Србије, и отишао Богу на истину, а 21. сахрањен на .најсвечанији начин у саборној цркви о државном трошку. На глас смрти његове, дала је Његова Светост исгаћи на патријарашком двору црну заставу, и смрт његову огласити ве-