Српски сион

Бр. 11.

СРПСКИ СИОН

Стр. 319

ској крајини у смислу 8 §. IX. зак. чл. * од 1864. год. делегује пештански кр. суддбени сто. Л у * Од^ука срп. нар. црквеног сабора од 26. 'октобра (8. новембра) 1869. год. донесена у XXXIV. седници број 595. 1.) Српски православни народно-црквени сабор саизвољава на то, да се у оним помешаним општинама, где хијерархијска деоба Срба и Романа путем пријатељске погодбе није испала за руком, него би се деоба путем парнпце имала спровести, још једанпут може покушати пријатељско поравнање, и овлашћује српску саборску делегацију, да гледе услова и модалитета као и рока под којима и кад би се поравнање покушало са романском делегацијом у преговоре ступити може, имајући углављену погодбу сабору на одобрење поднети. 2.) Сабор несаизвољава на то да се предузме јерархична деоба у оним општинама, из којих су Романи наводно промашивши рок за пријаву ради деобе, — своје молбенице романској делегацији доцније поднели иштући деобу. 3.) Сабор не саизвољава и на то, да се одреди још један крајни рок, до кога би се странке, које би још деобу захтевале, пријавити имале. 4.) Сабор стојећи и сада на темељу саборског меморандума од год. 1865. сматра питање својине манастира решеним, и по томе не може о отуђењу ма и једног манастира ни говора бити. По томе не саизвољавајући на то, да се српска саборска делегација у погледу питања под 2.) 3.) и 4.) у преговоре са романском делегацијом упушта, упућујеуједно саборски одбор, да учини еужне кораке, да се манастир Ходош, као српска задужбина и српско народно-црквено добро у посед српске јерархије врати. 5.) Пошто је од стране преосвештеног г. епископа темишварског покренуто питање, какав се поступак има набљудавати у случајевима кад Романи из романске парохије у српску прећи желе и обратно, и пошто је од стране романске јерархије изјављена жеља, да се начин

преласка из једне парохије у другу, по народности страну парохију, са узајамним спорзумљењем између сабора и романских Синода установп, овлашћује се српска саборска делегација, да са романском у томе предмету у преговоре ступити може, имајући се у том иитању колико год више може придржавати начела; да се хијерархијска деоба ио народности тиме не руши и да се дакле прелазак тај отештава, и имајући углављену погодбу, сабору на одобрење поднети и најпосле 6.) Сабор саизвољава, да се српска саборска делегација са романском —- у случају потребе — и ван седишта Патрпјарховога, а наиме у Темишвару састати може." Превод са маџарског. Кр. уг. министар богочасти и јавне наставе. Број 46.393. Пресветли, високоцречасни господине архиеиископе и мит^ополи#е1 Његово ц. и апост. кр. Величанство највишом одлуком својом од 29. јуна 1902. год. изволело је најмилостивије мени поверити, да ону молбу Вашу и Вашнх другова епископа, у којој сте молили да се питање, куда припадају православни манастири, административнпм путем реши, уз навађање разлога одбијем. 0 томе Вашу Пресветлостуз повратак са највишег места мени ниспослате молбе Ваше и Ваших другова епископа подастрте на највише место рад новољног знања с тим извештавам, да се истој молби није могло места дати из тога разлога, што у смислу 8. §. IX. зак. чл. од 1868. год. у погледу деобе манастира и њиховог имања, није позвана да решава административна власт, него судови, даље што је Његово ц. и апостолско кр. Величанство највишом одлуком својом изданом у Бечу 3. маја1902. год. за решавање сваковрсних парница, које постану услед деобе православне румунске и сриске митрополије, како што се тиче целе митрополије тако исто и појединих епархија, црквених опћина или евентуално и самих нојединаца, у колико се иотраживање подигнута једна против