Српски сион

С тр . 436.

СРПСКИ сиои

Бр. 1б.

Епархиалних комисија за управу манастира не би требало, већ би настојници манастирски своје предрачуне и рачунске закључке путем претпостављених си епархиалних конзисторија имали подносити напоменутој централној комиснји, дотично митрополитскому црквеном савету. Напокон ваљало би основати посебну закладу, у коју би се сувишци од прихода појединих манастира уносити имали, и из које ба се потребне потпоре сиромашнијим манастирима а и осталима у изванредним случајевима издавати могле. Чланак III. 0 сриским иравославиим осповним школама. У §. 6. опредељују се плаће учитељима основних школа тако, да се у ту плаћу урачунавају депутати и земље. У §. 7 точки 3. одре^ује се, да се учитељу на место земље, где је нема изда саразмерна новчана награда. Ове две установе стоје у протисловју, јер неувиђа се, зашто би се ком учитељу на одмерену сталну плаћу, у коју се ужитци од депутата и земље урачунати имају, даје посебна награда за земљу. Доста је ако прима системизирану плаћу, и за то би §. 7 са свим изоставити требало. Ако се већ проти парохијалним сесијама приговор учинити морао, то се може тим мање пристати на дотирање учитеља у земљама или у депутатима, којих обра^ивање и дотично побирање би их знатно пречило у точном обављању важне службе своје. Где је дакле опћина вољна, учитељу на место депутата издавати плату у готову новцу, ту би привољење учитеља посве сувишно било. §. 9. Квалификација учитеља. На српској основној школи може саио онај православни Србин бити учитељ, кој је српску препарандију у Сомбору редовно свршио, онђе пред одре^еном комисијом учитељски испит с добрим успехом положио, и о том сведоџбу добио. Желити би, да се у овом §. ненапомиње напосе Сомбор из разлога наведених доле под чл. IV. говорећим о по-

себним школама; — напротив ваљало би овом §. још ово додати. Приправници за учитељство, који су на несрбским јавним заводима препарандију с добрим успехом свршили, могу се за учитеље наместити, ако гледе оних предмета, који се искључиво на српским почетним и главним школама предају, пред комисиом по дотичној епархијалној конзисторији одређеном задовољавајући испит положе и напрама томе сведоџбу речене комисије придонесу. Ова изнимка је већ поради тога потребна, што нити сад неима довољно оспособљених учитеља, и гато није свакому младићу, желећему посветити се учитељству, могуће, из далеких предела ићи у Сомбор ил у Карловце учити педагогичке науке или полагати испит. То исто ваља још више гледе учитељица, а да оне могу тај испит положити, не би требало дозвољеља митрополитскоцрквенога савета, него само дозволење дотичне епархиалне конзисторије. Кад би се ове установе примиле, онда би се имао задњи одсек §. 9. сасвим изоставити. На §. 10. гледе избора учитеља мора се она иста опаска учинити, која је стављена у Чланку 1. на §. 15, 57 и 62. гледе избора ђакона и пароха. Задњи одсек §. 10. Наименованог учитеља има дотична опћина доселити, или суразмерну накнаду дати. Имао би изоставити, дочим то нигди у обичају није, па би особито онда опћини сувишни трошак наносио се, кад привремено намјештени учитељ не би за довољио, па би се отправити и опет други учитељ доселити морао. Ко службу тражи, тај се мора постарати, да на тражено место дође. §. 15. Мировна заклада. У ту закладу имају прилагати: Сваки учитељ за прве две године приврем^ не службе по трећину своје целе плаће, трећу трећину за идуће три године, а после сваке године по 1 или 2 новчића од сваке форинте целокупне