Српски сион

Б Р. 15.

ОРЦС ЕМ"СИОН

плаће и при сваком преласку на бољу плаћу, онај сувишак прве године, Нема досад прописа у монархији аустрнјској, да привремено намјештени чиновници или службеиици што год у име мировине плаћају. Особито би убитачно било за привремено намјештене учитеље, кад би они за прве две године свог привременог службовања, кад им је најпотребније уре^ење свога кућаества и уредног живљења, од плаће своје имали уступити тре^ину у мировну закладу. То би толико значило, колико наступившег учитеља одмд из почетка неспособним учинити, за точно обављање службе своје. Ваљало би дакле одредити, да сваки сшално намештени учитељ кроз прве две године у мировну закладу има оставити трећину једногодишње плаће, а уз то један по сто, после две године пако 3 по сто од целокупне своје плаће; — надаље при сваком прелазу на већу плаћу и код деценалнога повишеља плаће онај сувишак прве године. Напротив томе имао би онај додатак „да свака опћина за свога учитеља сваке године по по новчића од сваке форанте на учитељску плаћу" у мировину закладу приносити има, са свим изостати, из разлога, што опћина по могућпости дотира учитеља, препустив њему, да си будућност своју осигура. Ово исто правило имало би ваљати и за учитељице. Гледе задње точке §. 17. однесеће се на доселење учитељских помоћника, мора се оно исто приметити, нхто је горе речено гледе доселења учитеља. У §. 25. није доста јасно разделење деце на разреде. У §. 2. установљено је, да за 50 до 100 деце има бити један учитељ, за 100 до 200 два учитеља и т. д. У §. 25. установљују се на обичној основној школи три разреда, за букварце, часловце и псалтирце. Дакле учитељ, који има 80 деце у школи, дужан је ову у сва три разреда поучавати, јер где нема више од 80 деце ОРПОКИ СИОН 1905.

у школи, ту неможе нити више учитеља бити осим једнога. Требало би дакле разликовати основне школе, које имају с&мо једнога учитеља, од оних, које имају два и више учитеља, дочим би се иначе могло изводити, да у школама, на којима има само један учитељ, нетреба децу раздељивати на разреде већ увек остати код буквара. Надаље постаје протусловје изме^ другога и четвртог одсека §. 25. У другом одсеку одређује се, да курс за часловце траје две године; — а у четвртом одсеку наводи се, да „на троразредним школама има сваки учитељ по један разред, и ту траје курс све по годину дана као и на главној основној школи." Ово би требало овако исправити. На обичној основној троразредној школи траје курс за први и трећи разред по годину дана; за други разред пако две године, за то се има овај разред на два подразреда разделити, како ће сваке године виши подразред моћи прећи у трећи разред. У §. 26. долази следећа установа. И деца се имају за изостајање од школе тим казнити, да морају после навршене 12. године јогп толико дана и месеци у школу ићи. колико су за ово 6 прописаних година од школе изостали. Ова установа неслаже се с устано вами §§ 1. 18 и 25. у којима се наводи, да. дужност за школу почиње с навршеном шестом дотично са седмом годином до укључиво 12. годином, па би дакле та дужност трајала 5 или 6 година, док разр дба у §. 25. доказује дужност од само 4 године, дакле до навршене 10 или 11. године. У осталом имала би се она установа гледе казнења деце као непрактична и неизведљива изоставити, и целу ствар ослонити на недељне или повторавајуће школе. У § 28. о испитима Јјачким установљује се у точка 6: „да се полугодишњи и годишњи испити имаду оба вити у присуству целога црквенога одбор а и свих учитеља тога места."